.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1185/2021
07.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca Lovačko udruženje „ Nova Crnja“ iz Nove Crnje, koje zastupa punomoćnik Branislava Suvajdžić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu i Opštine „ Nova Crnja“ iz Nove Crnje, koju zastupa punomoćnik Milan Belić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava vlasništva, odlučujući o reviziji prvotužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 299/20 od 07.07.2020. godine, u sednici održanoj 07.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 299/20 od 07.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 77/16 od 29.05.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 20.11.2019.godine, utvrđeno je da su nepokretnosti bliže navedene u izreci ove presude, isključiva svojina tužioca, oblik svojine privatna, pa su obavezani tuženi da trpe upis prava svojine tužioca na navedenim nepokretnostima u katastru nepokretnosti. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 656.491,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 299/20 od 07.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 77/16 od 29.05.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 20.11.2019.godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotužena je izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednom pravnom leku, izuzev ako je sama advokat. Prema stavu 7. tog člana, zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Poseban propis je Zakon o pravobranilaštvu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14). Prema odredbama tog zakona, zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo (član 2. stav 2). Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno za zastupanje pod istim uslovima kao i advokat (član 11. stav 4). Državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca obavljaju funkciju Državnog pravobranilaštva (član 6.). Po članu 30. navedenog zakona pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik mogu preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, u granicama pismenog ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca.
Zakon o advokaturi („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011 i 24/2012) ne poznaje pojam samostalni savetnik kao što to predviđa Zakon o pravobranilaštvu već advokatskog pripravnika koji može biti u tom svojstvu do sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita i dve godine nakon toga ako ne položi ispit odnosno jednu godinu nakon položenog pravosudnog ispita. Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata ali u skladu sa zakonom. Zakon koji se mora uzeti kao osnovni u konkretnom slučaju je upravo Zakon o parničnom postupku odnosno ranije citirana odredba o tome da stranku u postupku po vanrednim pravnim lekovima zastupa advokat. Kada se ima u vidu sve napred navedeno sledi nesumnjivo zaključak da reviziju i druga vanredna pravna sredstva u ime stranke može da izjavi isključivo advokat. Kako Zakon o pravobranilaštvu izjednačava državnog pravobranioca sa advokatom, to znači da u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o pravobranilaštvu kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca.
U konkretnom slučaju, reviziju je izjavio pravobranilački pomoćnik (samostalni savetnik) zaposlen u Državnom pravobranilaštvu, na osnovu ovlašćenja v.d. zamenika državnog pravobranioca.
Kako je reviziju u ime tužene izjavilo neovlašćeno lice-takva revizija je nedozvoljena,pa je Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
