Rev 11873/2022 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11873/2022
01.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Jelena Zaov Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Nikola Stošić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 414/22 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 414/22 od 09.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 643/19 od 07.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 80.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 30.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 30.000,00 dinara na ime duševnog bola zbog povrede ugleda i časti, sve sa zakonskom zateznom kamatom do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 140.000,00 dinara do traženog iznosa od 350.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.600,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 414/22 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u delu odluke za pretrpljene fizičke bolove, tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je tužbeni zahtev preko navednog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, pored iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 30.000,00 dinara, iznos od još 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je tužbeni zahtev preko navedenog iznosa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u pogledu odluke o naknadi nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi na ime naknade za ovaj vid štete isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz trećeg stava izreke prvostepene presude tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom petim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu u preinačujućem delu odluke o naknadi nematerijalne štete za pretrpljen strah i odluci o troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Po članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 17.10.2019. godine, sa tužbenim zahtevom za naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 500.000,00 dinara. Podneskom od 22.06.2021. godine, tužilac je smanjio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete na ukupan iznos od 350.000,00 dinara. Po članu 476. stav 2. ZPP ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora po smanjenom tužbenom zahtevu ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra prema srednjem kursu NBS, to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena po članu 479. stav 6. ZPP.

Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.). Imajući u vidu da se revizijom napada i odluka o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija tuženog izjavljena protiv ove vrste odluke, koja predstavlja sporedno traženje nije dozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena, jer specijalno pravilo (član 467. ZPP) isključuje primenu opštih pravila.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić