Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio protivnik predlagača zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Predlagač je dostavio odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova revizijskog postupka.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona u postupcima povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Prema članu 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagačima za eksproprisanu nepokretnost kojoj je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada predlagačima određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima, poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost koji je podnet 06.08.2021. godine, a vrednost traženog iznosa je 1.877.400,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnoj stvari, koja se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost traženog iznosa ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. i člana 420. stav 6. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Sud nije priznao troškove za odgovor na reviziju jer isti nije bio neophodan.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković