Против правноснажног решења донетог у другом степену, ревизију је благовремено изјавио противник предлагача због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Предлагач је доставио одговор на ревизију са захтевом за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20 и 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија. На основу одредбе члана 420. став 6. истог закона у поступцима поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Према члану 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку прописано је да у ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Предмет тражене правне заштите је накнада предлагачима за експроприсану непокретност којој је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште пре доношења решења о експропријацији, а та промена није евидентирана у катастру непокретности. Побијана одлука нижестепених судова заснована је на примени одредбе члана 88. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09 ... 83/18), тако што је накнада предлагачима одређена на основу тржишне вредности предметне непокретности као грађевинског земљишта и не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште израженог у одлукама Врховног суда и Уставног суда, по којима, пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност, а не одређује њену тржишну цену. Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу навода из ревизије предлагача, није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим законом или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету започет је предлогом ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност који је поднет 06.08.2021. године, а вредност траженог износа је 1.877.400,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправној ствари, која се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност траженог износа не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. и члана 420. став 6. ЗПП у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, нашао да је ревизија противника предлагача недозвољена.

На основу изложеног, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Суд није признао трошкове за одговор на ревизију јер исти није био неопходан.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић