Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena BB je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon) i našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, i u obrazloženju pobijane presude ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom BB, koja je kod njega radila u ... u ..., stupio u emotivnu vezu u toku 1993. godine, a u 1994. godini rođeno je njihovo prvo dete. Tokom 1995. godine opremljen je lokal u ... u kojem su oni obavljali ... delatnost. U toku zajedničkog života i rada rođeno je njihovo drugo dete u 2000. godini, a brak zaključen ...2002. godine razveden je presudom Osnovnog suda u Somboru P2 592/17 od 23.05.2018. godine. U toku trajanja bračne zajednice kupljen je predmetni stan u ... od 50m2 za 34.000 evra isplaćene kupoprodajne cene stana. U kupoprodajnom ugovoru od 14.08.2013. godine kao kupac stana navedena je tužena. Stan je kupljen sredstvima od ... delatnosti koju su supružnici zajedno obavljali u ..., gde su i živeli u stanu u svojini roditelja tužene BB. Iz stana u ... u kojem je porodica živela, tužilac se iselio 27.12.2017. godine, kada je zajednica porodičnog života definitivno prekinuta, a potom brak i formalno razveden. Posle razvoda braka, između tuženih VV kao zajmodavca i BB kao zajmoprimca zaključen je ugovor o zajmu 30.07.2018. godine, u sadržini da je zajmodavac dana 01.08.2013. godine dala zajmoprimcu zajam u iznosu od 4.000.000,00 dinara za kupovinu konkretno navedenog stana u ... (ovde spornog) i da zbog nemogućnosti zamoprimca da zajam vrati u roku dospeća sa danom 01.08.2018. godine, one sporazumno produžuju rok vraćanja zajma najkasnije do 01.08.2028. godine i kao garanciju vraćanja zajma ugovaraju da zajmoprimac zalaže predmetni stan i daje neopozivu saglasnost da zajmodavac može za iznos zajma upisati izvršnu vansudsku hipoteku na predmetnom stanu. Potpisi ugovornica su overeni od strane javnog beležnika u Somboru Melite Papić Pasa dana 30.07.2018. godine, i pred istim javnim beležnikom tužena BB je 13.08.2018. godine dala založnu izjavu kojom je dozvolila da se na ovde spornom stanu upiše izvršna vansudska hipoteka u korist tužene VV, upisana narednog dana. Tužena VV je tetka tužene BB.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su osnovanim ocenili tužbeni zahtev tužioca da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici stekao pravo svojine sa udelom od ½ dela na spornom stanu, kao i za utvrđenje da je ništava založna izjava prvotužene od 13.08.2018. godine na osnovu koje je konstituisana hipoteka na predmetnom stanu, sa posledicom brisanja hipoteke upisane radi obezbeđenja potraživanja iz ugovora o zajmu zaključenog 30.07.2018. godine. U situaciji neoborene pretpostavke o jednakim udelima supružnika na stanu kao zajedničkoj imovini u smislu člana 171. stav 1. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca u ½ dela na predmetnom stanu, uz date razloge koji opredeljuju takvu odluku. O navedenom ugovoru o zajmu je ocena data da ima značaj prividnog raspolaganja i o ništavosti založne izjave kao nedozvoljenom raspolaganju zajedničkom imovinom supružnika odlučeno primenom člana 174. Porodičnog zakona.

Revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova. U konkretnom slučaju, o osnovanosti zahteva stavljenih u postupku odlučeno je u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, koje se u postupku po reviziji ne može osporavati. Odredbom člana 407. stav 2. ZPP propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, što ovde nije slučaj.

Revizijsko osporavanje da predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu je neosnovano. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je sporni stan kupljen posle niza godina obavljanja zlatarske delatnosti, u koji posao je tužilac sa iskustvom koje je od ranije imao, uveo revidentkinju i sa njom zajedno radio i prihodovao tokom supružanske zajednice života, da je sredstvima ostvarenim radom u ovoj delatnosti izdržavana porodica, u kojoj je drugo zajedničko dete rođeno u 2000. godini i stan kupljen u 2013. godini radi daljeg školovanja starijeg deteta, a nije dokazano da izvor sredstava za kupovinu spornog stana potiče iz posebne imovine supružnika, niti isključivo od rada revidentkinje u zlatarskoj delatnosti. Takođe, neosnovano je i osporavanje zaključka o nedozvoljenom raspolaganju nepodeljenom zajedničkom imovinom od strane jednog supružnika zajedničara, bez saglasnosti drugog, na način na koji je to revidentkinja učinila datom založnom izjavom. Pravne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud podržava kao pravilne.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci i primenom stava 2. nepotrebnim nalazi da u daljem obrazlaže presudu jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković