Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена ББ је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног постпука из члана 374. став 1. ЗПП учињене у поступку пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 - други закон) и нашао да је ревизија тужене неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а нема ни релативно битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде. Другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, као и примену материјалног права, и у образложењу побијане пресуде оценио битне жалбене наводе и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности, те поступио у складу са одредбама члана 396. став 1. и 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је са туженом ББ, која је код њега радила у ... у ..., ступио у емотивну везу у току 1993. године, а у 1994. години рођено је њихово прво дете. Током 1995. године опремљен је локал у ... у којем су они обављали ... делатност. У току заједничког живота и рада рођено је њихово друго дете у 2000. години, а брак закључен ...2002. године разведен је пресудом Основног суда у Сомбору П2 592/17 од 23.05.2018. године. У току трајања брачне заједнице купљен је предметни стан у ... од 50м2 за 34.000 евра исплаћене купопродајне цене стана. У купопродајном уговору од 14.08.2013. године као купац стана наведена је тужена. Стан је купљен средствима од ... делатности коју су супружници заједно обављали у ..., где су и живели у стану у својини родитеља тужене ББ. Из стана у ... у којем је породица живела, тужилац се иселио 27.12.2017. године, када је заједница породичног живота дефинитивно прекинута, а потом брак и формално разведен. После развода брака, између тужених ВВ као зајмодавца и ББ као зајмопримца закључен је уговор о зајму 30.07.2018. године, у садржини да је зајмодавац дана 01.08.2013. године дала зајмопримцу зајам у износу од 4.000.000,00 динара за куповину конкретно наведеног стана у ... (овде спорног) и да због немогућности замопримца да зајам врати у року доспећа са даном 01.08.2018. године, оне споразумно продужују рок враћања зајма најкасније до 01.08.2028. године и као гаранцију враћања зајма уговарају да зајмопримац залаже предметни стан и даје неопозиву сагласност да зајмодавац може за износ зајма уписати извршну вансудску хипотеку на предметном стану. Потписи уговорница су оверени од стране јавног бележника у Сомбору Мелите Папић Паса дана 30.07.2018. године, и пред истим јавним бележником тужена ББ је 13.08.2018. године дала заложну изјаву којом је дозволила да се на овде спорном стану упише извршна вансудска хипотека у корист тужене ВВ, уписана наредног дана. Тужена ВВ је тетка тужене ББ.

На основу утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су основаним оценили тужбени захтев тужиоца да је по основу стицања у брачној заједници стекао право својине са уделом од ½ дела на спорном стану, као и за утврђење да је ништава заложна изјава првотужене од 13.08.2018. године на основу које је конституисана хипотека на предметном стану, са последицом брисања хипотеке уписане ради обезбеђења потраживања из уговора о зајму закљученог 30.07.2018. године. У ситуацији необорене претпоставке о једнаким уделима супружника на стану као заједничкој имовини у смислу члана 171. став 1. и 180. став 2. Породичног закона, усвојен је тужбени захтев за утврђење права својине тужиоца у ½ дела на предметном стану, уз дате разлоге који опредељују такву одлуку. О наведеном уговору о зајму је оцена дата да има значај привидног располагања и о ништавости заложне изјаве као недозвољеном располагању заједничком имовином супружника одлучено применом члана 174. Породичног закона.

Ревизија није основана у оспоравању правилности примене материјалног права од стране нижестепених судова. У конкретном случају, о основаности захтева стављених у поступку одлучено је у потпуности правилном применом материјалног права на основу утврђеног чињеничног стања, које се у поступку по ревизији не може оспоравати. Одредбом члана 407. став 2. ЗПП прописано је да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају из члана 403. став 2. овог закона, што овде није случај.

Ревизијско оспоравање да предметни стан представља заједничку имовину је неосновано. У спроведеном поступку је утврђено да је спорни стан купљен после низа година обављања златарске делатности, у који посао је тужилац са искуством које је од раније имао, увео ревиденткињу и са њом заједно радио и приходовао током супружанске заједнице живота, да је средствима оствареним радом у овој делатности издржавана породица, у којој је друго заједничко дете рођено у 2000. години и стан купљен у 2013. години ради даљег школовања старијег детета, а није доказано да извор средстава за куповину спорног стана потиче из посебне имовине супружника, нити искључиво од рада ревиденткиње у златарској делатности. Такође, неосновано је и оспоравање закључка о недозвољеном располагању неподељеном заједничком имовином од стране једног супружника заједничара, без сагласности другог, на начин на који је то ревиденткиња учинила датом заложном изјавом. Правне разлоге на којима је заснована побијана пресуда, Врховни суд подржава као правилне.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци и применом става 2. непотребним налази да у даљем образлаже пресуду јер се тиме не би постигло ново тумачење права, нити допринело уједначеном тумачењу права.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић