Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92.Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primena materijalnog prava jer protiv drgostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača propisane odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je fizička deoba nepokretnosti na kojoj su učesnici u postupku suvlasnici sa udelima od po ½. Pobijano rešenje doneto je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da su učesnici u postupku delimično izvršili podelu predmetne parcele tako što su je pregradili drvenom ogradom. U cilju potpune deobe parcele angažovan je sudski veštak iz oblasti geodezije na osnovu čijeg nalaza je predmetna parcela podeljena tako da zapadni deo pripadne protivniku predlagača a istočni predlagaču, na koji način su stvorene dve posebne celine od kojih svaka ima svoj ulaz. Revizijom protivnika predlagača se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na bitnu povredu odredaba postupka, a to nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke. Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82...“Službeni glasnik RS“ br. 46/95...106/15), i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko pravnim sporovima ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Za ocenu prava na reviziju protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u vanparničnom postupku merodavna je vrednost koju je predlagač – stranka označila u predlogu, kao vrednost zahteva, a ako to stranka nije učinila, merodavna je vrednost za koju je plaćena ili određena sudska taksa. U konkretnom slučaju, predlagač nije u predlogu za deobu nepokretnosti označio vrednost zahteva niti je to učinjeno do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Predlagaču je određena sudska taksa na predlog i odluku u iznosima od po 1.900,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari radi se o imovinskopravnom predmetu u kom se predlog odnosi na nenovčano potraživanje, a sudska taksa je određena u visini od 1.900,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi (predlogu) niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom, tarifni broj 1 Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94...95/18) propisano je da se taksa u iznosu od 1.900,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o vanparničnom postupku po predlogu za deobu nepokretnosti u kome se kao vrednost predmeta postupka uzima iznos do 10.000,00 dinara koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, sledi da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković