Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92.Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примена материјалног права јер против дргостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. истог Закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача прописане одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је физичка деоба непокретности на којој су учесници у поступку сувласници са уделима од по ½. Побијано решење донето је на основу утврђеног чињеничног стања да су учесници у поступку делимично извршили поделу предметне парцеле тако што су је преградили дрвеном оградом. У циљу потпуне деобе парцеле ангажован је судски вештак из области геодезије на основу чијег налаза је предметна парцела подељена тако да западни део припадне противнику предлагача а источни предлагачу, на који начин су створене две посебне целине од којих свака има свој улаз. Ревизијом противника предлагача се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и на битну повреду одредаба поступка, а то нису разлози за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке. Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82...“Службени гласник РС“ бр. 46/95...106/15), и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27.став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско правним споровима ако овим или другим законом није другачије одређено.

За оцену права на ревизију против правноснажног решења другостепеног суда у ванпарничном поступку меродавна је вредност коју је предлагач – странка означила у предлогу, као вредност захтева, а ако то странка није учинила, меродавна је вредност за коју је плаћена или одређена судска такса. У конкретном случају, предлагач није у предлогу за деобу непокретности означио вредност захтева нити је то учињено до окончања поступка пред првостепеним судом. Предлагачу је одређена судска такса на предлог и одлуку у износима од по 1.900,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретној правној ствари ради се о имовинскоправном предмету у ком се предлог односи на неновчано потраживање, а судска такса је одређена у висини од 1.900,00 динара. Према становишту Врховног суда, када вредност предмета спора није означена у тужби (предлогу) нити је означена или утврђена накнадно до правноснажног окончања поступка, вредност предмета спора се утврђује према одређеној односно наплаћеној судској такси. Таксеном тарифом, тарифни број 1 Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ бр. 28/94...95/18) прописано је да се такса у износу од 1.900,00 динара плаћа за тужбу према вредности предмета спора до 10.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о ванпарничном поступку по предлогу за деобу непокретности у коме се као вредност предмета поступка узима износ до 10.000,00 динара који не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, следи да ревизија противника предлагача није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић