Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 1244/06
17.10.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jasminke Stanojević, Vesne Popović, Mirjane Grubić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće „AA“, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Republika Srbija, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Sektor tržišne inspekcije, Odeljenje Šabac i Odsek Loznica, koga zastupa Republički javni pravobranilac, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 1365/03 od 04.01.2004. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Okružnog suda u Šapcu Gž. 1365/03 od 04.01.2004. godine od 04.05.2004. godine i presuda Opštinskog suda u Loznici P. 1551/2001 od 30.04.2003. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Loznici P. 1551/2001 od 30.04.2003. godine stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade štete u vidu izmakle dobiti isplati 1.073.356,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.11.2001. godine pa do isplate. Drugim stavom izreke tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade štete za isplatu nalaza od strane DD „BB“ isplati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2000. godine pa do isplate, a poslednjim stavom izreke tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 143.293,60 dinara.

Presudom Okružnog suda u Šapcu Gž. 1365/03 od 04.01.2004. godine, prvostepena presuda je potvrđena i žalba tužene odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 368. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je 28.04.2000. godine Republička tržišna inspekcija zapečatila benzinsku pumpu tužioca, a benzin u rezervoaru broj 2836, održala i ostavila na čuvanje. Dana 24.10.2000. godine, tržišni inspektor je otpečatio komandni sistem na ovoj pumpi i ona je ponovo stavljena u funkciju.

Polazeći od napred navedenih činjenica, nižestepeni sudovi su ocenili da je zahtev tužioca za naknadu štete osnovan, s obzirom da benzinska pumpa nije radila u navedenom vremenskom periodu, te da je tuženi dužan da ovu štetu naknadi u smislu člana 154. i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, jer je od strane organa tuženog tužiocu zabranjeno da radi a pokrenuti parnični upravni postupak je obustavljen.

Navedeni zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti, jer u postupku nisu utvrđene sve relevantne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava i zakonitu odluku u ovoj parnici.

Naime, odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu nižestepeni sudovi su zasnovali na odredbama člana 172. ZOO, po kome pravno lice odgovara za štetu koji njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Dakle, da bi se dosudila novčana naknada materijalne štete u smislu člana 189. ZOO, potrebno je da je šteta nastala kao posledica protivpravnosti odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuženog, u konkretnom slučaju tržišnog inspektora Ministarstva trgovine u postupku inspekcijske kontrole poslovanja benzinske pumpe koja posluje u sastavu tuženog preduzeća. U ovom postupku, tržišni inspektor je 01.06.2000. godine doneo rešenje o oduzimanju određene količine motornog benzina MB-95, zatečene u rezervoaru br. 28306, pozivajući se na odredbe člana 45. stav 1. tačka 2. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 39/96 ... 46/98) koji propisuje da će tržišni inspektor rešenjem oduzeti robu namenjenu prometu u slučaju kada se promet robe obavlja od strane lica koji u vreme kontrole, ne poseduje dokumentaciju o nabavci propisane sadržine. Posle obavljenog veštačenja, pokrenut upravni postupak je zaključkom od 06.04.2001. godine obustavljen, a privremeno oduzet i zapečaćen motorni benzine vraćen tužiocu. Činjenica da je upravni postupak protiv tužioca obustavljen nije osnov za odgovornost tužene u smislu navedene zakonske odredbe, ukoliko su organi tuženog, odnosno tržišni inspektor u postupku sektorske kontrole poslovanja tuženog, postupili u okviru zakonom utvrđenih ovlašćenja. Te činjenice u dosadašnjem postupku nisu utvrđene, a relevantne su za ocenu postojanja nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuženog, kao osnova za naknadu štete koje tužilac traži u ovoj parnici.

Iz ovih razloga ukinute su obe nižestepene presude primenom člana 295. stav 2. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice,

Mirjana Vojvodić

st