.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12775/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 231/2022 od 22.03.2022. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 231/2022 od 22.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 231/2022 od 22.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 454/21 od 19.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja St 8/2010 pred Privrednim sudom u Leskovcu, isplati iznos od 1.050.304,63 dinara po osnovu glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 12.11.2019. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gžrr 231/2022 od 22.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini priznatog a neisplaćenog potraživanja koje je proisteklo iz komercijalnog (obligacionog) odnosa. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Takođe, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici od 27.09.2019. godine, u pogledu odgovornosti Republike Srbije za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.11.2019. godine, radi naknade imovinske štete, a vrednost predmeta spora je 1.050.305,00 dinara. Tužilac je u podnesku od 12.01.2021. godine precizirao tužbeni zahev i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 1.050.304,63 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
