Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac (rođen 1956. godine) i tužena (rođena 1959. godine) su bili u braku od 1983. godine do razvoda 14.06.2019. godine, s tim što je njihova zajednica života prestala novembra 2017. godine. U ranijoj fazi ovog postupka tužilac je pravnosnažno obavezan (presudom P2 434/18 od 14.06.2019. godine) da plaća tuženoj na ime izdržavanja 15% mesečno od svoje penzije počev od 21.09.2018. godine. Parnične stranke imaju dvoje punoletne dece, sina rođenog 1984. godine i ćerku rođenu 1987. godine. Njihov sin nije oženjen i nema dece i živi i radi u ..., a ćerka je udata, ima dvoje dece, sa suprugom i decom živi u kući svog svekra, zaposlena je i zarađuje oko 36.000,00 dinara mesečno.

Parnične stranke su suvlasnici sa po polovinom salaša sa voćnjakom i vinogradom u mestu ... i dvosobnog stana u ... . Tužilac stanuje u zajedničkom stanu u ..., a tužena u svojoj garsonjeri u ... . Tužilac ostvaruje penziju od oko 41.000,00 dinara mesečno i ostvaruje prihod od voćnjaka i vinograda od oko 70.000,00 dinara godišnje, od zakupnine dela imanja od 50.000,00 dinara godišnje, od koje polovinu daje tuženoj. Tužena je tri meseca radila kao negovateljica u Nemačkoj i tako zarađivala oko 1.100 evra mesečno. Na ime dosuđenog izdržavanja u visini od 15% od tužiočeve penzije prima oko 6.000,00 dinara mesečno. Pored navedenog, stranke su davaoci izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju iz 1995. godine zaključenim sa tetkom tužene, nakon čije smrti će im pripasti u susvojinu sa jednakim udelima kuća u ... . Obavezu izdržavanja (kuvanje, spremanje, nabavka potrepština i lekova, pomoć u održavanja lične higijene, podmirivanje troškova, odvoženje u crkvu) od momenta kada je prestala zajednica života stranaka pretežno ispunjava tužena uz ćerkinu pomoć.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prestanka tužiočeve obaveze izdržavanja tužene.

Porodičnim zakonom je propisano da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika, srazmerno njegovim mogućnostima (član 151. stav 1), s tim što nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje prestavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika (član 151. stav 1). Izdržavanje može da prestane: kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (član 167. stav 2. tačka 1), kao i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja za njega postane očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (član 167. stav 2. tačka 2).

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za obavezivanje tužioca da izdržava tuženu i dalje postoje. Ovo proizilazi iz okolnosti da su starosna dob i imovno stanje tužene takvi da ona nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a u godinama je kada se ne može očekivati da svojim radom ostvaruje stalne prihode, već su ti prihodi povremeni i neizvesni. S druge strane, doprinos tužioca njenom izdržavanju je u skladu sa njegovim mogućnostima, a protek vremena od donošenja prethodne presude kojom je odlučivano o njegovoj obavezi da izdržava tuženu nije znatan, te se i razlozi koji su opravdavali utvrđivanje tužiočeve obaveze nisu na bilo koji način značajno promenili.

Budući da nisu ispunjeni uslovi za prestanak izdržavanja nižestepene odluke su pravilne, a suprotni navodi revizije kojima se ponavljaju navodi iz žalbe neosnovani, zbog čega je, na osnovu člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković