Према утврђеном чињеничном стању, тужилац (рођен 1956. године) и тужена (рођена 1959. године) су били у браку од 1983. године до развода 14.06.2019. године, с тим што је њихова заједница живота престала новембра 2017. године. У ранијој фази овог поступка тужилац је правноснажно обавезан (пресудом П2 434/18 од 14.06.2019. године) да плаћа туженој на име издржавања 15% месечно од своје пензије почев од 21.09.2018. године. Парничне странке имају двоје пунолетне деце, сина рођеног 1984. године и ћерку рођену 1987. године. Њихов син није ожењен и нема деце и живи и ради у ..., а ћерка је удата, има двоје деце, са супругом и децом живи у кући свог свекра, запослена је и зарађује око 36.000,00 динара месечно.

Парничне странке су сувласници са по половином салаша са воћњаком и виноградом у месту ... и двособног стана у ... . Тужилац станује у заједничком стану у ..., а тужена у својој гарсоњери у ... . Тужилац остварује пензију од око 41.000,00 динара месечно и остварује приход од воћњака и винограда од око 70.000,00 динара годишње, од закупнине дела имања од 50.000,00 динара годишње, од које половину даје туженој. Тужена је три месеца радила као неговатељица у Немачкој и тако зарађивала око 1.100 евра месечно. На име досуђеног издржавања у висини од 15% од тужиочеве пензије прима око 6.000,00 динара месечно. Поред наведеног, странке су даваоци издржавања по уговору о доживотном издржавању из 1995. године закљученим са тетком тужене, након чије смрти ће им припасти у сусвојину са једнаким уделима кућа у ... . Обавезу издржавања (кување, спремање, набавка потрепштина и лекова, помоћ у одржавања личне хигијене, подмиривање трошкова, одвожење у цркву) од момента када је престала заједница живота странака претежно испуњава тужена уз ћеркину помоћ.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак другостепеног суда да је неоснован тужбени захтев за утврђење престанка тужиочеве обавезе издржавања тужене.

Породичним законом је прописано да супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника, сразмерно његовим могућностима (члан 151. став 1), с тим што нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање престављало очигледну неправду за другог супружника (члан 151. став 1). Издржавање може да престане: када поверилац издржавања стекне довољно средстава за издржавање, осим ако поверилац издржавања није малолетно дете (члан 167. став 2. тачка 1), као и када дужник издржавања изгуби могућност за давање издржавања или давање издржавања за њега постане очигледно неправично, осим ако поверилац издржавања није малолетно дете (члан 167. став 2. тачка 2).

По оцени Врховног суда, услови за обавезивање тужиоца да издржава тужену и даље постоје. Ово произилази из околности да су старосна доб и имовно стање тужене такви да она нема довољно средстава за издржавање, а у годинама је када се не може очекивати да својим радом остварује сталне приходе, већ су ти приходи повремени и неизвесни. С друге стране, допринос тужиоца њеном издржавању је у складу са његовим могућностима, а протек времена од доношења претходне пресуде којом је одлучивано о његовој обавези да издржава тужену није знатан, те се и разлози који су оправдавали утврђивање тужиочеве обавезе нису на било који начин значајно променили.

Будући да нису испуњени услови за престанак издржавања нижестепене одлуке су правилне, а супротни наводи ревизије којима се понављају наводи из жалбе неосновани, због чега је, на основу члана 414. ЗПП, донета је одлука као у изреци.

Председник већа-судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић