Rev 130/2024 3.1.2.17.1; ustupanje potraživanja

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 130/2024
27.03.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za finansijske usluge i konsalting „EOS Matrix“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Svetlana Anđelković Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1171/22 od 06.06.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1171/22 od 06.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1171/22 od 06.06.2023. godine, nakon održane rasprave, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8222/18 od 05.11.2019. godine; ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu II 317/16 od 22.04.2016. godine, a tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime duga isplati 2.643.403,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2016. godine do isplate, kao i troškove postupka od 20.673,00 dinara, odbijen je kao neosnovan; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je, na osnovu odredbi članova 403. i 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Revizija je dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je neposredno raspravio dva sporna pitanja, utvrdio bitne činjenice i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između „NLB Banke“ a.d. Beograd i SZ G.I.G. AA PR, čiji je vlasnik i osnivač bio tuženi, zaključena su tri ugovora o kreditu ( 08.10.2012. godine, 11.03.2013. godine i 03.04.2013. godine), na osnovu kojih su korisniku kredita odobrena sredstva od 1.450.000,00 dinara, 500.000,00 dinara, odnosno dozvoljeni minus od 700.000,00 dinara. Kao sredstvo obezbeđenja vraćenja duga korisnik kredita je potpisao blanko menice, isplatio ukupan dug od 144.556,00 dinara, a na zahtev tuženog preduzetnička radnja brisana je iz registra 23.09.2015. godine. Banka je popunila sve tri blanko potpisane menice na iznose od 711.002,56,00 dinara, 745.806,70 dinara i 1.186.594,11 dinara, sa dospećem za isplatu 25.03.2016. godine, na osnovu kojih je, kao verodostojnih isprava, pokrenula ovaj postupak. U toku parnice banka je podneskom od 09.09.2019. godine, obavestila sud da je potraživanje iz sva tri ugovora ustupila tužiocu, na osnovu ugovora overenog kod javnog beležnika 12.08.2019. godine, pa da iz navedenog razloga daje saglasnost da na mesto tužioca u ovu parnicu stupi prijemnik potraživanja.

Drugostepeni sud je na osnovu člana 204. stav 3. ZPP prihvatio promenu tužioca, odnosno stupanje u parnicu na mesto tužioca prijemnika potraživanja Preduzeća za finansijske usluge i konstalting „EOS Matrix“ d.o.o. Beograd, pošto se sporno potraživanje odnosi na prava prijemnika po ugovoru koji je zaključio 12.08.2019. godine sa „NLB bankom“ a.d. Beograd. Međutim, po stanovištu tog suda ugovor o ustupanju potraživanja je ništav, kao protivan odredbi člana 39. stav 2., u vezi člana 2. stav 1. tačka 9. Zakona o zaštiti korisnika finsnsijskih usluga. Po ovim odredbama preduzetnik, korisnik kredita se smatra korisnikom finansijske usluge, a banka potraživanje iz jednog ugovora može ustupiti samo banci. Tužilac nije registrovan kao banka, pa je ustupanje potraživanja izvršeno ugovorom od 12.08.2019. godine ništavo, kao protivno navedenom prinudnom propisu.

Vrhovni sud ne prihvata navode revizije da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo, zasnovane na stanovištu da su za sporni odnos merodavne odredbe člana 39. stav 7. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“ 36/11 i 139/14) i člana 42a. Odluke o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11 ... 89/22), koju je donela Narodna banka Srbije.

Po navedenoj zakonskoj odredbi na ustupanje potraživanja banke prema preduzetnicima i poljoprivrednicima primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje upravljanje rizicima banke, a po navedenoj odredbi Odluke NBS izuzetno od pravila da se potraživanje jedne banke može ustupiti samo drugoj banci ( član 39. stav. 2 Zakona), radi smanjenja loše aktive banka može da dospelo potraživanje prema preduzetniku ustupi i drugom pravnom licu.

Utvrđeno je da je tuženi brisao preduzetničku radnju iz registra 23.04.2015. godine, da je potraživanje banke iz tri zaključena ugovora sa preduzetnikom po sadržini popunjenih menica dospelo 25.03.2016. godine, te da je banka sudski postupak, na osnovu člana 85. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ 26/11...5/15) po kome osnivač preduzetničke radnje odgovara za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti celokupnom imovinom nakon brisanja preduzetnika iz registra, pokrenula 15.04.2016. godine. Sporno potraživanje banka je u toku parnice ustupila tužiocu 12.08.2019. godine.

Dakle, niti u vreme dospeća potraživanja banke iz zaključenih ugovora, niti u vreme ustupanja potraživanja banke tužiocu nije postojao preduzetnik, kao subjekt prava. Tužba je podneta protiv fizičkog lica, koje je bilo osnivač preduzetničke radnje, pa pošto nisu ispunjeni propisani uslovi iz člana 42a. Odluke o upravljanju rizicima banke, za sporni odnos je merodavna odredba člana 39. stav 2. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kojoj se potraživanje iz jednog ugovora može ustupiti samo banci.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković