Према утврђеном чињеничном стању, између „NLB Banke“ а.д. Београд и СЗ Г.И.Г. АА ПР, чији је власник и оснивач био тужени, закључена су три уговора о кредиту ( 08.10.2012. године, 11.03.2013. године и 03.04.2013. године), на основу којих су кориснику кредита одобрена средства од 1.450.000,00 динара, 500.000,00 динара, односно дозвољени минус од 700.000,00 динара. Као средство обезбеђења враћења дуга корисник кредита је потписао бланко менице, исплатио укупан дуг од 144.556,00 динара, а на захтев туженог предузетничка радња брисана је из регистра 23.09.2015. године. Банка је попунила све три бланко потписане менице на износе од 711.002,56,00 динара, 745.806,70 динара и 1.186.594,11 динара, са доспећем за исплату 25.03.2016. године, на основу којих је, као веродостојних исправа, покренула овај поступак. У току парнице банка је поднеском од 09.09.2019. године, обавестила суд да је потраживање из сва три уговора уступила тужиоцу, на основу уговора овереног код јавног бележника 12.08.2019. године, па да из наведеног разлога даје сагласност да на место тужиоца у ову парницу ступи пријемник потраживања.

Другостепени суд је на основу члана 204. став 3. ЗПП прихватио промену тужиоца, односно ступање у парницу на место тужиоца пријемника потраживања Предузећа за финансијске услуге и консталтинг „EOS Matrix“ д.о.о. Београд, пошто се спорно потраживање односи на права пријемника по уговору који је закључио 12.08.2019. године са „NLB bankom“ а.д. Београд. Међутим, по становишту тог суда уговор о уступању потраживања је ништав, као противан одредби члана 39. став 2., у вези члана 2. став 1. тачка 9. Закона о заштити корисника финснсијских услуга. По овим одредбама предузетник, корисник кредита се сматра корисником финансијске услуге, а банка потраживање из једног уговора може уступити само банци. Тужилац није регистрован као банка, па је уступање потраживања извршено уговором од 12.08.2019. године ништаво, као противно наведеном принудном пропису.

Врховни суд не прихвата наводе ревизије да је другостепени суд приликом одлучивања погрешно применио материјално право, засноване на становишту да су за спорни однос меродавне одредбе члана 39. став 7. Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС“ 36/11 и 139/14) и члана 42а. Одлуке о управљању ризицима банке („Службени гласник РС“ бр. 45/11 ... 89/22), коју је донела Народна банка Србије.

По наведеној законској одредби на уступање потраживања банке према предузетницима и пољопривредницима примењују се одредбе прописа којима се уређује управљање ризицима банке, а по наведеној одредби Одлуке НБС изузетно од правила да се потраживање једне банке може уступити само другој банци ( члан 39. став. 2 Закона), ради смањења лоше активе банка може да доспело потраживање према предузетнику уступи и другом правном лицу.

Утврђено је да је тужени брисао предузетничку радњу из регистра 23.04.2015. године, да је потраживање банке из три закључена уговора са предузетником по садржини попуњених меница доспело 25.03.2016. године, те да је банка судски поступак, на основу члана 85. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ 26/11...5/15) по коме оснивач предузетничке радње одговара за обавезе настале у вези са обављањем делатности целокупном имовином након брисања предузетника из регистра, покренула 15.04.2016. године. Спорно потраживање банка је у току парнице уступила тужиоцу 12.08.2019. године.

Дакле, нити у време доспећа потраживања банке из закључених уговора, нити у време уступања потраживања банке тужиоцу није постојао предузетник, као субјект права. Тужба је поднета против физичког лица, које је било оснивач предузетничке радње, па пошто нису испуњени прописани услови из члана 42а. Одлуке о управљању ризицима банке, за спорни однос је меродавна одредба члана 39. став 2. Закона о заштити корисника финансијских услуга, по којој се потраживање из једног уговора може уступити само банци.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић