Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 1329/06
29.06.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić, Spomenke Zarić, Slađane Nakić-Momirović i Nikole Stanojevića, članova veća, u parnici tužioca AA koga zastupa AB advokat , protiv tuženog BB, radi brisanja upisa u javnu knjigu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Prokuplju Gž.709/00 od 24.10.2000. godine, u sednici održanoj dana 29.6.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Prokuplju Gž.709/00 od 24.10.2000. godine .

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Okružnog suda u Prokuplju Gž.709/00 od 24.10.2000. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Prokuplju P.344/00 od 30.5.2000. godine kojim je odbačena tužba tužioca za brisanje uknjižbe u katastarskim knjigama i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv ovog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 386. u vezi čl. 400. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. i 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS",br.125/04) i našao da revizija tužioca, dostavljena Vrhovnom sudu radi odlučivanja dana 14.6.2006. godine, nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti a nema ni bitnih povreda iz člana 354. stav 2. tačka 14. i člana 354. stav 1. u vezi člana 375. stav 1. ZPP na koje u reviziji ukazuje tužilac. Nižestepene odluke sadrže jasne razloge o odlučnim činjenicama a drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode od odlučnog značaja i označio razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Zahtev tužioca opredeljen tužbom od 3.4.2000. godine odnosi se na "utvrđenje da nije pravno valjana uknjižba prava svojine u korist tuženog na k.p.br. aa zgrada u površini od 0.01.71 ha i voćnjak I klase u površini od 0.06.84 ha i dvorišta u površini od 0.05.00 ha i k.p.vv – put u površini od 0.01.71 ha, upisasni u PL gg KO DD izvršena bez saglasnosti tužioca, naloži službi za katastar nepokretnosti u ĐĐ da uspostavi pređašnje stanje". Prema navodima tužioca osporavani upis izvršen je 1990. godine bez pravnog osnova, a tužba za brisanje ovog upisa podneta je 3.4.2000. godine.

Imajući u vidu da u vreme donošenja osporene prvostepene odluke katastar nepokretnosti nije bio formiran jer katastarski operat nije bio potvrđen, nižestepeni sudovi su pravilno odbacili tužbu za brisanje osporenog upisa izvršenog 1990. godine u navedeni posedovni list KO DD, po tužbi podnetoj 3.4.2000. godine.

Prema članu 97. stav 1. tač.a 5. u vezi čl.a 58a. do 58i., 106., 106e. stav 1., 16ž. i 170. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti održavanje premera i katastra nepokretnosti obuhvata između ostalog, i upis promena na nepokretnostima odnosno upis prava u postupku održavanja katastra nepokretnosti kad je katastar nepokretnosti formiran a katastarski operat potvrđen. U tom slučaju upis se može pobijati žalbom Republičkom geodetskom zavodu, a protiv rešenja kojim je odlučeno o žalbi ne može se voditi upravni spor. Ko smatra da je upisom prava na nepokretnosti povređeno njegovo knjižno pravo može tužbom nadležnom sudu tražiti brisanje upisa. Ova tužba se može podneti u roku od 3 meseca od dana saznanja za izvršenje upisa, a najdocnije u roku od 2 godine od dana izvršenja upisa.

Kako je tužilac tužbom od 3.4.2000. godine zahtevao brisanje upisa izvršenog u javnu knjigu 1990. godine smatrajući da je izvršen bez pravnog osnova, a ne zbog povrede njegovog knjižnog prava, iako katastar nepokretnosti nije bio formisan katastarski operat za katastarsku opštinu DD potvrđen, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zbog toga o zahtevu tužioca za brisanje upisa nije nadležan da odlučuje sud u redovnoj parničnoj proceduri u smislu člana 1. i 16. ZPP.

Osim toga, obzirom na vreme upisa (1990. godinu), u odnosu na vreme podnošenja tužbe – 3.4.2000. godine i rok za podnošenje tužbe iz člana 106ž. u vezi člana 106e. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, i po oceni Vrhovnog suda nastupila je prekluzija, pa je tužilac čak i da je katastarski operat bio povređen, propustio rok u kome je tužbu za brisanje upisa mogao podneti (član 282. stav 1. ZPP). Stoga navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Ostale navode revizije kojima se na posredan ili neposredan način osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije ispitivao budući da se u smislu člana 385. stav 3. ZPP utvrđeno činjenično stanje revizijom i ne može pobijati.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 393. u vezi člana 400. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

sd