Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1366/2021
23.11.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miodrag Bondokić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Zrinka Firulović, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti pismenog zaveštanja pred svedocima, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2239/20 od 23.09.2020. godine, u sednici održanoj 23.11.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2239/20 od 23.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2239/20 od 23.09.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Negotinu P 165/20 od 06.07.2020. godine u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je delimično ništavo pismeno zaveštanje pok. GG, biv. iz ..., sačinjenog pred svedocima ...2014. godine, proglašeno u Osnovnom sudu u Negotinu, Sudskoj jedinici u Kladovu u predmetu br. O 421/14 na ročištu 04.06.2014. godine u delu kojim je pok. GG, biv. iz ... svoja devizna novčana sredstva koja se nalaze na štednim knjižicama kod Komercijalne banke AD Beograd i to deviznoj štednoj knjižici broj ... na kojoj je na dan ...2014. godine posedovao 27.414,88 evra i deviznoj štednoj knjižici preko koje je primao penziju broj ... na kojoj je na dan ...2014. godine ostalo 314,25 evra zajedno sa budućim uplatama, ostavio (zaveštao) VV iz ... i u tom delu pismeno zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezan tuženi da tužiocima na ime troškova postupka plati 276.750,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane članom 374. stav 1. istog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG (preminuo ...2014. godine), je otac tužilje AA, a deda tužioca BB. Tuženi je GG poznavao dugi niz godina i bili su u izuzetno dobrim odnosima, kao otac i sin, a upoznao ga je kada je došao da zaprosi njegovu taštu, sa kojom je i zaključio brak 1981. godine, nakon čega su zajedno otišli u ..., gde su živeli i radili sve do marta 2003. godine. Tuženi i njegova supruga DD su sa GG zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju, koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Kladovu 11.08.1993. godine. Nakon što je tašta tuženog preminula ...2003. godine, GG se vratio u ..., s tim što je šest meseci boravio u ..., a šest meseci u ... . Dok je GG boravio u ..., tuženi i njegova supruga su prema njemu ispunjavali sve obaveze koje su preuzeli ugovorom o doživotnom izdržavanju. GG je ...2014. godine javio tuženom i njegovoj supruzi da je bolestan, nakon čega su ga smestili u bolnicu u ..., a kada su ga narednog dana posetili on im je saopštio da poseduje određena novčana devizna sredstva i da bi želeo to da reši, zbog čega je zahtevao da pozovu advokata, kako bi sačinio zaveštanje. Sporno pismeno zaveštanje pred svedocima sačinio je advokat Milovan Tupanjac iz ..., po kazivanju GG i u skladu sa njegovom poslednjom željom i voljom kako će rasporediti novčana devizna sredstva na deviznim štednim knjižicama, koje je posedovao. Milovan Tupanjac je ...2014. godine u bolničkoj sobi pročitao pismeno zaveštanje, koje je prethodno sačinio po kazivanju GG, u prisustvu svedoka DD (supruge tuženog) i svedoka ĐĐ i nakon što je GG izjavio da je to njegova poslednja volja i da želi da svoja novčana sredstva ostavi tuženom, zaveštanje je svojeručno potpisao, što su učinili i svedoci, s tim što je i advokat Milovan Tupanjac stavio svoj faksimil i na tom mestu se i potpisao. Sporno pismeno zaveštanje pred svedocima proglašeno je pred Osnovnim sudom u Negotinu, Sudskoj jedinici u Kladovu u predmetu O 421/14 na ročištu održanom 04.06.2014. godine.
U toku ostavinskog postupka, na ročištu održanom 15.12.2015. godine tužilja je osporila ugovor o doživotnom izdržavanju, zbog čega je upućena da svoja prava ostvari u parničnom postupku, nezavisno od ostavinskog postupka. Tužioci su osporili i predmetno zaveštanje, zbog povrede nužnog dela, zbog čega je prekinuto raspravljanje zaostavštine i isti su upućeni na parnicu, da kao tužioci u parničnom postupku protiv testamentalnih naslednika tuženog i Hrišćanske verske zajednice Jehovini svedoci, dokažu da im je zaveštanjem sastavljenim 13.03.2014. godine i proglašenim u predmetu O 421/14 dana 04.06.2014. godine povređen nužni deo. Tužioci su 15.06.2016. godine podneli tužbu protiv tuženog i Hrišćanske verske zajednice Jehovin svedoci, radi povrede nužnog dela, koji postupak je prekinut rešenjem P 463/16 od 24.02.2017. godine do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužilaca.
Po nalaženju revizijskog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca i utvrdio delimičnu ništavost spornog zaveštanja.
Članom 85. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati, dok je stavom 2. istog člana propisano da se svedoci istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Članom 160. stav 2. istog zakona propisano je da su ništave one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojim se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.
Prema citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju procedura sastavljanja pismenog zaveštanja pred dva svedoka regulisana je zakonom koji zahteva strogu formalnost pri sačinjavanju ovog pravnog akta. Za punovažnost ovako sačinjenog zaveštanja potrebno je da već sastavljen tekst zaveštalac pročita i pred oba svedoka izjavi da je to njegovo zaveštanje, potpiše ga pred svedocima koji odmah za njim, jedan za drugim potvrđuju autentičnost zaveštajčevog potpisa i izjavu da priznaje to zaveštanje za svoju poslednju volju. Zaveštaoc na ovaj način priznaje zaveštanje kao izraz svoje volje, a uloga svedoka je u potvrđivanju upravo tog priznanja i potvrđivanje njihovog svojstva svedoka koji su prisustvovali tom činu.
S obzirom na to da se radi o pismenom zaveštanju pred svedocima, da je bračni drug tuženog DD bila svedok i u tom svojstvu se i potpisala na spornom zaveštanju (sa leve strane kao prvi svedok) i kako se spornim odredbama pismenog zaveštanja pred svedocima novčana devizna sredstva ostavljena tuženom, njenom bračnom drugu, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da su te odredbe zaveštanja ništave, shodno članu 160. stav 2. Zakona o nasleđivanju. Stoga su neosnovnai navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Navodi revizije da je advokat Milovan Tupanjac iz ... sastavio sporno zaveštanje, da ga je pročitao i da se na istom potpisao su bez uticaja na drugačiju odluku, jer je moguće da zaveštanje potvrdi više od dva svedoka. U svakom slučaju DD, bračni drug tuženog je u svojstvu svedoka potpisala sporno zaveštanje i kako su spornim odredbama ovog zaveštanja novčana devizna sredstva ostavljena njenom bračnom drugu, tuženom to je ista odredba zaveštanja ništava.
Revizijom se u preostalom delu osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić