Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13712/2022
26.10.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dobrile Strajina i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Milenković, advokat iz ..., protiv tuženih: BB iz ..., VV, GG i DD, svi iz ..., ĐĐ i EE, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Jović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3658/21 od 11.01.2022. godine, u sednici od 26.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3658/21 od 11.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1634/20 od 29.04.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obavežu da joj naknade štetu zbog posečenih stabala i to tuženi BB, VV i DD iznos od 100,00 dinara, a tuženi GG, ĐĐ i EE 63.456,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženim ĐĐ i EE naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 101.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3658/21 od 11.01.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Navodima revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog koga se posebna revizija ne može podneti, kao ni zbog bitnih odredaba parničnog postupka, a revizijom se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.