Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 13712/2022
26.10.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Добриле Страјина и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Раде Миленковић, адвокат из ..., против тужених: ББ из ..., ВВ, ГГ и ДД, сви из ..., ЂЂ и ЕЕ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Драган Јовић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 3658/21 од 11.01.2022. године, у седници од 26.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 3658/21 од 11.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 1634/20 од 29.04.2021. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се тужени обавежу да јој накнаде штету због посечених стабала и то тужени ББ, ВВ и ДД износ од 100,00 динара, а тужени ГГ, ЂЂ и ЕЕ 63.456,00 динара, са законском затезном каматом од 01.07.2011. године до исплате. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженим ЂЂ и ЕЕ накнади трошкове парничног поступка у износу од 101.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 3658/21 од 11.01.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наводима ревизије којима се истиче погрешна примена материјалног права заправо се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због кога се посебна ревизија не може поднети, као ни због битних одредаба парничног поступка, а ревизијом се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.