Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je tokom 2012. godine u više navrata pozajmila tuženom novac u ukupnom iznosu od 71.000 evra i to u vreme i iznosima bliže opisanim u nižestepenim presudama. Zajmoprimac se najpre obavezao da primljene iznose vrati tužilji u toku 2013. godine. S obzirom da tuženi nije vratio primljeni novac onako kako je to dogovoreno, dana 28.01.2014. godine sačinjena je priznanica u kojoj je tuženi priznao – potvrdio da je od svoje sestre od ujaka AA uzeo na zajam 71.000 evra u vreme i na način opisan u priznanici. Istom priznanicom se obavezao da će dug u celosti vratiti do kraja 2014. godine počev od 01.06.2014. godine, što nije učinio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje (član 17). Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena, isti iznos novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta (član 557. stav 1). Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se vrati zajam (član 562). Dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze (član 324).

Imajući u vidu da je u postupku pred nižestepenim sudovima nesumnjivo utvrđeno, da je tuženi od tužilje uzeo novac na zajam u iznosu od ukupno 71.000 evra, o čemu je sačinjena priznanica, da novac nije vratio po sopstvenom obavezivanju po osnovu sačinjene priznanice do kraja 2014. godine, to su nižestepeni sudovi pravilno obavezali tuženog da tužilji vrati iznos koji je od nje pozajmio i to glavnicu od 71.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2015. godine kao prvog dana po isteku roka za vraćanje pozajmljenog iznosa (obaveza je dospela za vraćanje 31.12.2014. godine).

Nisu osnovani revizijski navodi o nedostatku pasivne legitimacije na strani tuženog. Ovi navodi tuženog cenjeni su u toku postupka pred nižestepenim sudovima pred kojima je utvrđeno da je tuženi kao fizičko lice uzimao zajam od tužilje. Namena za koji je novac pozajmljivan (potrebe preduzeća „VV“) je irelevantna kada je u pitanju pasivna legitimacija u ovoj parnici, jer je tuženi kao fizičko lice, u svojstvu zajmoprimca zaključio ugovor o zajmu pa je kao fizičko lice i obavezan da zajam vrati a okolnost, odnosno namena ili cilj za koji je taj novac koristio je potpuno nebitna.

Ukazivanje u reviziji da je predmetna priznanica simulovan pravni posao jer je naknadno iznuđena, takođe je bilo predmet ocene nižestepenih sudova koji su u ovom delu odlučili primenom pravila o teretu dokazivanja jer tuženi u toku postupka nije pružio dokaze da se radi o iznudi, niti o simulovanom pravnom poslu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić