Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (ranija presuda je ukinuta u režimu važenja novog ZPP), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. učinjena pred drugostepenim sudom.Naime, prvostepena presuda sadrži jasne i neprotivurečne razloge u pogledu odlučnih činjenica, dokazi su ocenjeni, pa su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila iz čl. 8, 9, 10, 355. ZPP i da žalbeni sud te povrede nije uočio i sankcionisao.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci (supružnici) sa tuženim su sve do 1986. godine bili u prijateljskim i poslovnim odnosima. U to vreme tuženi je proizvodio sadni materijal za proizvodnju voćnjaka i vinove loze, a tužilac je kao privredni rukovodilac Zavoda za poljoprivredu V. pomagao u plasmanu proizvoda i tuženi mu je za tu uslugu plaćao proviziju. Tuženi je zaključio ugovor o prodaji dve sporne parcele (overen) na svoje ime i za svoj račun. Iskazima saslušanih svedoka, kojima je prvostepeni sud poklonio veru, utvrđeno je da je prava volja stranaka bila da tuženi stekne osnov za upis prava svojine u javnim knjigama zaključenjem ugovora o prodaji zemljišta i da tužioci nisu sticaoci tog zemljišta po osnovu novčanog ili drugog ulaganja. U toku 1982. godine tužioci su kupili plac u P. kod B. i deo tog placa ustupili tuženom radi gradnje vikendice. Stranke su do prve ploče sagradili vikendicu sa dva posebna ulaza, a materijal za gradnju kupio je tuženi. Posle završetka ''prve ploče'' svako od njih je završio izgradnju svoje vikendice. Stranke su podelile preostali neutrošeni građevinski materijal na jednake delove. Takođe, iskazima svedoka sud je utvrdio da su se stranke sporazumele da tužilac kupi plac za vikendice, a da tuženi kupi građevinski materijal, čime se ''tuženi razdužio'' u pogledu vrednosti zemljišta. U toku 1987. godine tuženom je odlukom nadležnog organa zabranjena dalja proizvodnja sadnica i voćnog materijala.

Kod takvog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev (tri zahteva) odbijen kao neosnovan.

Stvarna volja parničnih stranaka je bila da tuženi stekne prava svojine na dve parcele koje su korišćene radi sadnje voćnog materijala. Tužioci nisu doprineli isplati prodajne cene i ugovor je sa prodavcem zaključio tuženi kao kupac. Tužioci nemaju pravni osnov za sticanje prava svojine po osnovu prodaje jer nisu stranke u pisanom ugovoru u prometu nepokretnosti niti su zaključile poseban ugovorn sa tuženim, što je uslov za sticanje prava svojine po osnovu člana 33. ZOSPO u vezi člana 4. ranije važećeg Zakona o prometu nepokretnosti.

Svoje odnose u vezi sticanja zemljišta u KO P. kod B. stranke su regulisale usmenim sporazumom po kome su tužioci isplatili prodavcu cenu, a tuženi je finansirao svojim sredstvima kupovinu materijala za izgradnju vikendice, pa nije u obavezi da isplati vrednost zemljišta koje se nalazi ispod zgrade i koje služi za njegovu redovnu upotrebu.

Tužilac nije bio u ortačkim (poslovnim) odnosima u vezi sadnje materijala na zemljištu tuženog već je pomagao tuženom u plasmanu gotovih proizvoda i za tu uslugu je dobio odgovarajuću proviziju kao naknadu. Osim toga, tužioci nemaju pravo na naknadu štete zbog povrede ugovora (čl. 362-369. ZOO) i pod uslovom da je postojao usmeno zaključen ugovor o zajedničkoj proizvodnji sadnog materijala na zemljištu tuženog počev od 1987. do 1993. godine zato što je u toku 1987. godine odlukom nadležnog organa zabranjen rad tuženom, pa ta okolnost utiče na opstanak ugovora i predstavlja odsustvo krivice za povredu ugovora (čak i pod uslovom kao što je navedeno da je postojao ugovor o ortakluku odnosno poslovnoj saradnji).

U reviziji se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje što je nedozvoljeno (povodom revizije raspravljaju se pravna, a ne činjenična pitanja), pa predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda nisu bili navodi u kojima se ističe da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno (član 408. stav 3. ZPP).

Na osnovu člana 414. ZPP odučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.