Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП (ранија пресуда је укинута у режиму важења новог ЗПП), па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из члана 374. став 1. учињена пред другостепеним судом.Наиме, првостепена пресуда садржи јасне и непротивуречне разлоге у погледу одлучних чињеница, докази су оцењени, па су неосновани ревизијски наводи у којима се истиче да је првостепени суд повредио правила из чл. 8, 9, 10, 355. ЗПП и да жалбени суд те повреде није уочио и санкционисао.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци (супружници) са туженим су све до 1986. године били у пријатељским и пословним односима. У то време тужени је производио садни материјал за производњу воћњака и винове лозе, а тужилац је као привредни руководилац Завода за пољопривреду В. помагао у пласману производа и тужени му је за ту услугу плаћао провизију. Тужени је закључио уговор о продаји две спорне парцеле (оверен) на своје име и за свој рачун. Исказима саслушаних сведока, којима је првостепени суд поклонио веру, утврђено је да је права воља странака била да тужени стекне основ за упис права својине у јавним књигама закључењем уговора о продаји земљишта и да тужиоци нису стицаоци тог земљишта по основу новчаног или другог улагања. У току 1982. године тужиоци су купили плац у П. код Б. и део тог плаца уступили туженом ради градње викендице. Странке су до прве плоче саградили викендицу са два посебна улаза, а материјал за градњу купио је тужени. После завршетка ''прве плоче'' свако од њих је завршио изградњу своје викендице. Странке су поделиле преостали неутрошени грађевински материјал на једнаке делове. Такође, исказима сведока суд је утврдио да су се странке споразумеле да тужилац купи плац за викендице, а да тужени купи грађевински материјал, чиме се ''тужени раздужио'' у погледу вредности земљишта. У току 1987. године туженом је одлуком надлежног органа забрањена даља производња садница и воћног материјала.

Код таквог чињеничног стања, правилно је примењено материјално право када је тужбени захтев (три захтева) одбијен као неоснован.

Стварна воља парничних странака је била да тужени стекне права својине на две парцеле које су коришћене ради садње воћног материјала. Тужиоци нису допринели исплати продајне цене и уговор је са продавцем закључио тужени као купац. Тужиоци немају правни основ за стицање права својине по основу продаје јер нису странке у писаном уговору у промету непокретности нити су закључиле посебан уговорн са туженим, што је услов за стицање права својине по основу члана 33. ЗОСПО у вези члана 4. раније важећег Закона о промету непокретности.

Своје односе у вези стицања земљишта у КО П. код Б. странке су регулисале усменим споразумом по коме су тужиоци исплатили продавцу цену, а тужени је финансирао својим средствима куповину материјала за изградњу викендице, па није у обавези да исплати вредност земљишта које се налази испод зграде и које служи за његову редовну употребу.

Тужилац није био у ортачким (пословним) односима у вези садње материјала на земљишту туженог већ је помагао туженом у пласману готових производа и за ту услугу је добио одговарајућу провизију као накнаду. Осим тога, тужиоци немају право на накнаду штете због повреде уговора (чл. 362-369. ЗОО) и под условом да је постојао усмено закључен уговор о заједничкој производњи садног материјала на земљишту туженог почев од 1987. до 1993. године зато што је у току 1987. године одлуком надлежног органа забрањен рад туженом, па та околност утиче на опстанак уговора и представља одсуство кривице за повреду уговора (чак и под условом као што је наведено да је постојао уговор о ортаклуку односно пословној сарадњи).

У ревизији се у суштини оспорава утврђено чињенично стање што је недозвољено (поводом ревизије расправљају се правна, а не чињенична питања), па предмет оцене Врховног касационог суда нису били наводи у којима се истиче да је чињенично стање погрешно утврђено (члан 408. став 3. ЗПП).

На основу члана 414. ЗПП одучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.