Rev 14806/2022 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14806/2022
26.01.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Jelene Ivanović i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visokog saveta sudstva, Osnovnog suda u Novom Sadu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 188/22 od 20.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 188/22 od 20.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 188/22 od 20.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr1 34/20 od 18.01.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilji isplati iznos priznatog novčanog potraživanja po rešenju Osnovnog suda u Novom Sadu broj I 10/10 od 06.01.2010. godine i to iznos od 33.280 evra u dinarskoj protivvredosti po važećem kursu na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 11.11.2006. godine do isplate, iznos od 205,528,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2009. godine i iznos od 83.206,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.01.2010. godine do isplate. Drugim stavom izreke obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 188/22 od 20.05.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru Prr1 34/20 od 18.01.2022. godine. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužilje za nakandu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.

Postupajući shodno članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Iz pobijane drugostepene presude, između ostalo, proizlazi da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu I 10/10 od 06.01.2010. godine dozvoljeno izvršenje, koje je tužilja u svojstvu izvršnog poverioca predložila na osnovu pravosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu P 5553710 od 20.06.2012. godine, određeno protiv izvršnog dužnika ŽKK „Vojvodina Nis gas“ u visini od 6.900 evra i 100 evra, sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate u dinarskoj protivvrednosti po važećem kursu na dan isplate. Nakon delimičnog namirenja potraživanja u iznosu od 49.666,66 dinara, tužilja je izjavila prigovor radi ubrzanja navedenog izvršnog postupka, pa je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Ržg 31/19 od 13.08.2019. godine preinačeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R4 i 20/19 i usvojen prigovor tužilje podnet u svojstvu izvršnog poverioca tako da je utvrđena njena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni i drugostepeni sud su tužbeni zahtev za obavezivanje tužene Republike Srbije za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku odbili kao neosnovan sa obrazloženjem da ista ne može biti pasivno legitimisana imajući u vidu činjenicu da Ženski košarkaški klub „Vojvodina Nis gas“ predstavlja udruženje, a ne oblik organizovanja sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od optšeg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisano dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada ona nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko je zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci nastala potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužilje, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, saglasno čemu je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 413. ZPP, pa je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Shodno članu 191. ZPP postupak u ovoj parnici pokrenut je tužbom podnetom dana 13.07.2020. godine sa zahtevom za obavezivanje tužene na isplatu dinarske protivvrednosti iznosa od 33.280 evra.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, pa je shodno članu 413. istog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić