Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се сходно члану 404. ЗПП иста размотри као изузетно дозвољена.

Поступајући сходно члану 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиље није изузетно дозвољена.

Из побијане другостепене пресуде, између остало, произлази да је решењем Основног суда у Новом Саду И 10/10 од 06.01.2010. године дозвољено извршење, које је тужиља у својству извршног повериоца предложила на основу правоснажне пресуде Основног суда у Новом Саду П 5553710 од 20.06.2012. године, одређено против извршног дужника ЖКК „Војводина Нис гас“ у висини од 6.900 евра и 100 евра, све са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате у динарској противвредности по важећем курсу на дан исплате. Након делимичног намирења потраживања у износу од 49.666,66 динара, тужиља је изјавила приговор ради убрзања наведеног извршног поступка, па је решењем Вишег суда у Новом Саду Ржг 31/19 од 13.08.2019. године преиначено решење Основног суда у Новом Саду Р4 и 20/19 и усвојен приговор тужиље поднет у својству извршног повериоца тако да је утврђена њена повреда права на суђење у разумном року. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени и другостепени суд су тужбени захтев за обавезивање тужене Републике Србије за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року одбили као неоснован са образложењем да иста не може бити пасивно легитимисана имајући у виду чињеницу да Женски кошаркашки клуб „Војводина Нис гас“ представља удружење, а не облик организовања са већинским државним, односно друштвеним капиталом.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од оптшег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописано додатни, посебни услови, под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када она није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примена материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико је због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци настала потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Међутим, према оцени Врховног касационог суда у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за изузетну дозвољеност ревизије тужиље, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, сагласно чему је одлучено као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 413. ЗПП, па је оценио да ревизија није дозвољена.

Сходно члану 191. ЗПП поступак у овој парници покренут је тужбом поднетом дана 13.07.2020. године са захтевом за обавезивање тужене на исплату динарске противвредности износа од 33.280 евра.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредост од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијане правоснажне пресуде не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра на дан подношења тужбе, то ревизија тужиље није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП, па је сходно члану 413. истог закона одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић