Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1136/20 od 27.10.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene odluke o protivtužbenom zahtevu tužena- protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene- protivtužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer je o zahtevu tužene-protivtužilje za isplatu naknade za dato izdržavanje tužiocu- protivtuženom, za vreme trajanja ugovora o doživotnom izdržavanju ( kada su oni istovremeno bili supružnici) i to za period od 29.08.2008. godine do 23.11.2017. godine, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 201. stav 2. Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju, radi se o parnici u kojoj odluka o osnovanosti protivtužbenog zahteva i primeni materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu tužena-protivtužilja uz reviziju nije priložila sudske odluke koje bi učinile osnovanim razlog propisan odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za izjavljivanje posebne revizije, a koji se odnosi na postojanje različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužene- protivtužilje ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu-protivtužilju,pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene- protivtužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju podneta je 12.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 10.000,00 dinara. Protivtužba radi naknade za dato izdržavanje podneta je 12.01.2018. godine, a po protivtužbi vrednost predmeta spora je od 2.280,000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora po protivtužbi ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužene-protivtužilje nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje o ovom pravnom leku (čl. 154. stav 1. ZPP) pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić