Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1136/20 од 27.10.2020. године одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца-противтуженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене одлуке о противтужбеном захтеву тужена- противтужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.

Тужилац-противтужени је поднео одговор на ревизију захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр.72/11 и 87/18), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене- противтужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП јер је о захтеву тужене-противтужиље за исплату накнаде за дато издржавање тужиоцу- противтуженом, за време трајања уговора о доживотном издржавању ( када су они истовремено били супружници) и то за период од 29.08.2008. године до 23.11.2017. године, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучено о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене члана 201. став 2. Закона о наслеђивању. У конкретном случају, ради се о парници у којој одлука о основаности противтужбеног захтева и примени материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања, при чему тужена-противтужиља уз ревизију није приложила судске одлуке које би учиниле основаним разлог прописан одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за изјављивање посебне ревизије, а који се односи на постојање различитих судских одлука у истој чињеничној и правној ситуацији. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужене- противтужиље не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужену-противтужиљу,па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене- противтужиље није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради раскида уговора о доживотном издржавању поднета је 12.12.2017. године, а вредност предмета спора означена је у тужби износом од 10.000,00 динара. Противтужба ради накнаде за дато издржавање поднета је 12.01.2018. године, а по противтужби вредност предмета спора је од 2.280,000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора по противтужби не прелази граничну вредност за дозвољеност ревизије, односно динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да ревизија тужене-противтужиље није дозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Одбијен је захтев тужиоца-противтуженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију јер ти трошкови нису били потребни за одлучивање о овом правном леку (чл. 154. став 1. ЗПП) па је одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић