Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 151/06
13.07.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Vesne Popović, Jasminke Stanojević, Mirjane Grubić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB i VV, čiji je punomoćnik BV, advokat, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž.br.1389/05 od 30.9.2005. godine, u sednici održanoj 13.7.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž.br. 1389/05 od 30.9.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Vršcu P.759/01 od 30.3.2005. godine: stavom prvim izreke obavezane su tužene da tužiocu solidarno isplate po osnovu naknade štete za izdržavanje, negu i staranje majke stranaka pok. PP 756.922,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.10.2004. godine i da nadoknade tužiocu troškove postupka od 287.073,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za 72.538,05 dinara na ime naknade troškova sahrane pok. PP, za 6.151,28 dinara na ime troškova tekućeg održavanja kuće u GG i za 98.000,00 dinara na ime troškova postupka.

Presudom Okružnog suda u Pančevu Gž.br.1389/05 od 30.9.2005. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je deo tužbenog zahteva tužioca da mu tužene solidarno isplate iznos preko 504.614,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom preko tog iznosa, kao i da mu nadoknade troškove postupka preko 191.382,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom preko tog iznosa odbijen, a u ostalom delu žalba tuženih je odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04), koji se u postupku po reviziji u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. tog zakona, Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. tog stava, na koju je u reviziju ukazano, jer nižestepene presude sadrže jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama koji nisu protivrečni izvedenim dokazima, a u pobijanoj presudi ocenjeni su žalbeni navodi od odlučnog značaja.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka stranke su deca pok. PP. Od 1.1.1991. do njene smrti 5.4.1996. godine o njoj su se isključivo brinuli tužilac i njegova supruga – čuvali su je, pružali joj potrebnu negu, obezbeđivali lekarsku pomoć i nabavljali lekove. Njoj je bila neophodna stalna pomoć, jer je bila sklerotična, nije smela da se sama kreće dalje od kuće, a nekoliko meseci pre smrti ležala je nepokretna. Primala je penziju i dodatak za tuđu negu i pomoć, ali oni nisu bili dovoljni za njeno izdržavanje, pa je tužilac isključivo snosio troškove koji nisu mogli da se pokriju iz njenih primanja. Po odbijanju penzije i dodatka za tuđu negu i pomoć koju je primala nepokriveni troškovi tužioca za njeno izdržavanje sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do 30.9.2004. godine bili su prema nalazu veštaka 756.922,33 dinara. Otac stranaka je umro ___.1981. godine. Stranke su na jednake delove nasledile njegovu imovinu, ali su tužene 21.7.1986. godine poklonile tužiocu nasleđenu imovinu uz dogovor da podigne nadgrobni spomenik roditeljima, što je on i učinio. Stranke nisu postigle dogovor da tužilac izdržava majku, a da se tužene zato odreknu svog naslednog dela. Tužilac je brinuo o majci zato što je tužena VV tada živela u inostranstvu, a tužena BB nije bila u mogućnosti da se brine o majci. Zaostavštinu majke stranke su nasledile na jednake delove.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je zaključeno da su tužene obavezne da tužiocu nadoknade štetu za učinjene troškove izdržavanja majke, a na osnovu člana 319. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS" br. 22/80..."Službeni glasnik RS" br. 29/01). Na osnovu te odredbe lice koje je snosilo troškove izdržavanja nekog lica ima pravo na naknadu učinjenih troškova od lica koje je po tom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje, ako su učinjeni troškovi bili potrebni. Tužene su na osnovu člana 302. stav 1. tog zakona bile obavezne da izdržavaju majku, a učinjeni troškovi su bili potrebni.

Na osnovu člana 302. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima i tužilac je bio obavezan da izdržava majku. Zbog toga mu je na osnovu člana 319. stav 1. tog zakona pravilno dosuđena naknada štete koju nije bio dužan da snosi u iznosu od 504.614,88 dinara, što prestavlja 2/3 od nepokrivenih troškova tužioca za izdržavanje majke stranaka.

Na osnovu člana 319. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima tužene su bile dužne da zajednički izdržavaju majku sa tužiocem, pa su pravilno solidarno obavezane da tužiocu nadoknade učinjene troškove izdržavanja.

Revizijskim navodima da je tužilac podigao 4.000 austrijskih šilinga sa štedne knjižice tužene VV, da joj nije vratio pozajmljenih 30.000 austrijskih šilinga, već ih je potrošio za izgradnju grobnice za roditelje stranaka i da su tužene poklonile zemlju tužiocu da bi izdržavao majku, osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

mz