.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15137/2024
14.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca „Milenijum osiguranje“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nađa Samac, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Pavlović, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 632/23 od 13.02.2024. godine, na sednici održanoj 14.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 632/23 od 13.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 632/23 od 13.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P 563/22 od 07.02.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Boru Pl 17/19 od 06.11.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati 163.657,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.11.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 138.364,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 632/23 od 13.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P 563/22 od 07.02.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan, s obzirom da je potraživanje tužioca zastarelo shodno odredbi člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi odredbe člana 103. i 234. stav 1. KZ. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 17.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 163.657,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
