.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 15137/2024
14.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Мирјане Андријашевић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца „Миленијум осигурање“ а.д.о. Београд, чији је пуномоћник Нађа Самац, адвокат из ..., против туженог АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Зоран Павловић, адвокат из ..., ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 632/23 од 13.02.2024. године, на седници одржаној 14.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 632/23 од 13.02.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 632/23 од 13.02.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Бору П 563/22 од 07.02.2023. године, ставом првим изреке, укинуто је решење Основног суда у Бору Пл 17/19 од 06.11.2019. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му на име накнаде штете исплати 163.657,00 динара са законском затезном каматом од 17.11.2017. године, као дана подношења тужбе, до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка од 138.364,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Зајечару Гж 632/23 од 13.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Бору П 563/22 од 07.02.2023. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. ст. 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23), у даљем тексту: ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.
Побијаном правноснажном пресудом, одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду материјалне штете којом је утврђено да је тужбени захтев неоснован, с обзиром да је потраживање тужиоца застарело сходно одредби члана 377. Закона о облигационим односима, а у вези одредбе члана 103. и 234. став 1. КЗ. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом тужиоца не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, нити се указује на супротне одлуке, већ се оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, због чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде штете поднета је 17.11.2017. године. Вредност предмета спора је 163.657,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то и ревизија тужиоца није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
