Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je za vreme trajanja bračne zajednice sa tuženim 30.05.2013. godine podigla namenski kredit u iznosu od 440.929,60 dinara sa rokom otplate od 84 meseca. Novčana sredstva dobijena ugovorom o kreditu uložena su za renoviranje kuće supružnika, njihov redovan život i refinansiranje ranije preuzetih obaveza iz ugovora o kreditu, koji je tužilja podigla za potrebe zajednice života, koja je trajala od 2010. do 2014. godine. Od početka otplate kredita 30.05.2013. godine do prestanka zajednice 20.04.2014. godine, tužilja je izmirila sve dospele obaveze prema banci u ukupnom iznosu 90.784,03 dinara. Po prestanku bračne zajednice, tužilja je isplatila ukupno 168.050,94 dinara, a dana 13.04.2016. godine, banka je jednostrano raskinula ugovor sa tužiljom zbog neispunjenja ugovornih obaveza, nakon čega je 2018. godine, uplaćeno još 71.954,00 dinara, tako da prema izveštaju banke ukupan dug tužilje na dan 10.01.2019. godine iznosi 533.723,09 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje za isplatu iznosa od 45.392,00 dinara koji predstavlja ½ novčanog iznosa od 90.784,03 dinara, plaćenog banci za vreme trajanja bračne zajednici tužilje i tuženog. Takođe, pravilno je odlučeno kada odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu iznosa od 266.635,95 dinara koji predstavlja ½ ukupnog duga koji je dospeo po prestanku braka.

Prema odredbi člana 187. stav 1. Porodičnog zakona, za obaveze koje su preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, supružnici odgovaraju solidarno zajedničkom i posebnom imovinom. Odredbom člana 187. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini. Prema navedenim odredbama zakona, odgovornost supružnika za obaveze nastale tokom braka je solidarna, pa kada jedan supružnik po prestanku bračne zajednice iz svoje posebne imovine otplati kredit podignut za vreme trajanja braka, radi podmirenja zajedničkih potreba supružnika, taj supružnik ima pravo da mu drugi supružnik naknadi deo izdataka, srazmerno svom udelu u zajedničoj imovini u skladu sa odredbom stava 2. navedenog člana. Odredbom člana 423. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da dužnik koji je ispunio solidarnu obavezu ima pravo da zahteva od svakog sadužnika da mu nadoknadi deo obaveze koji pada na njega.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijenoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za naknadu u visini 1/2 vrednosti sredstava (iznos 45.392,00 dinara) koja je tužilja platila banci do prestanka bračne zajednice, budući da su sredstva dobijena kreditom uložena za potrebe zajednice života tužilje i tuženog i vraćena banci iz njihove zajedničke imovine, iz čega sledi da je došlo do prestanka obaveze za podmireni deo, u smislu člana 187. stav 1. Porodičnog zakona, pa samim tim tuženi nije u obavezi da učestvuje u vraćanju 1/2 dela sredstava iz kredita koji je podigla tužilja. Međutim, uzimajući u obzir sadržinu člana 187. stav 2. Porodičnog zakona i pravo ispunioca solidarne obaveze na naknadu, u smislu člana 423. stav 1. ZOO, te da po prestanku braka tužilja kao solidarni dužnik svojom posebnom imovinom nije podmirila obavezu proisteklu iz ugovora o kreditu, pravilna je ocena drugostepenog suda da tužilja nema pravo na naknadu dela obaveze (iznos 266.635,95 dinara), koji pada na teret tuženom, sve dok tužilja obavezu ne ispuni, nakon čega bi svoje pravo mogla da ostvari u regresnoj parnici od tuženog kao sadužnika.

Shodno navedenom, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić