Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i obezbeđenja ravnopravnosti građana.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova sastava odgovora.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove koje trpe zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života zajemčenog članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, sa stanovištem da postoji odgovornost tužene za nastalu štetu koja proizilazi iz propusta, nečinjenja i nedelotvornog činjenja nadležnih državnih organa da tužiocima kao roditeljima pruže pozdane i tačne podatke i informacije o činjenicama koje se odnose na status i sudbinu njihovog novorođenog deteta za koje postoji sumnja da je nestalno iz porodilišta u Reublici Srbiji, bez obzira na to što je inicijalnu povredu ljudskih prava tužilaca prouzrokovala zdravstvena ustanova koja ima status pravnog lica i stranačku sposobnost. O pravu tužilaca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca a posebno kod činjenice da se u ovom postupku ne može primeniti Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, jer je ovaj zakon stupio na snagu 11.03.2020. godine i primenjuje se od 12.06.2020. godine, dok je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 19.04.2019. godine, dakle pre stupanja na snagu navedenog Zakona koji se ne može retroaktivno primeniti.

Pozivanje revidenta na različite odluke sudova u drugim predmetima sa sličnim činjeničnim stanjem i istim pravnim osnovom nema uticaja na ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije jer je tokom 2022. godine ujednačena praksa nižestepenih sudova u postupanju po tužbama roditelja radi naknade nematerijalne štete zbog sumnje da su im deca oteta iz porodilišta u Republici Srbiji, a takođe u ovoj parnici je drugostepeni sud postupao po nalozima iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 3012/21 od 28.10.2021. godine koje je doneto u cilju ujednačavanja postupanja sudova u bitno sličnim činjenično-pravim situacijama.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 19.04.2019. godine i vrednost predmeta spora za svakog tužioca ponaosob iznosi 1.250.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev za svakog tužioca odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili potrebni tužiocima za vođenje ove parnice, te je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković