Ispitujući pobijanu presudu od 17.02.2021. godine na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da su revizije stranaka neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud učinio neku od povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, nalazeći da je drugostepeni sud ovlašćen da odluči i o zahtevu tužioca u delu u kome prvostepeni sud nije odlučio ako nađe da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, a upravo je tako drugostepeni sud u ovom slučaju i postupio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o kupoprodaji dana 18.12.2003. godine. Ugovor je raskinut pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 548/11 od 24.06.2013. godine a tuženi je obavezan da se sa svim licima i stvarima iseli iz četvorosobnog stana označenog brojem .. površine 103,23m² na trećem spratu zgrade u ulici ... broj .. u Beogradu i da ga preda tužiocu. U navedenom stanu tuženi je boravio u periodu od 18.12.2003. godine (kada je zaključen ugovor o kupoprodaji) do 16.05.2016. godine (kada je iz stana iseljen). Odredbom člana 11. ugovora o kupoprodaji stranke su ugovorile da prodavac, tužilac, u slučaju raskida zadržava 5% od ukupne kupoprodajne cene na ime troškova poslovanja što u odnosu na ugovorenu kupoprodajnu cenu od 159.664,20 evra iznosi 7.983,21 evro. Tuženi je tužiocu na ime kupoprodajne cene stana isplatio iznos od 5.961.182,80 dinara u tri tranše. Među strankama je bilo nesporno da se tužilac po potpisivanju ugovora o kupovini stana uselio u stan. Tužilac je obavestio tuženog da preostali iznos duga na ime prodajne cene iznosi 74.101,16 evra. Pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P 548/11 od 24.06.2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i raskinut ugovor o prodaji stana od 18.02.2003. godine i tuženom je naloženo da se iseli iz stana, a iseljen je 16.05.2016. godine. Prema nalazu i mišljenju veštaka finansijske struke zakupnina kao izgubljena dobit za korišćenje predmetnog stana za period od zaključenja ugovora 18.12.2003. godine do dana veštačenja 31.12.2015. godine iznosi 8.534.888,14 dinara. Tužilac je pored glavnice potraživao i zakonsku zateznu kamatu na taj iznos počev od 16.05.2016. godine tj. od dana kada je tuženi iseljen iz stana.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za traženi iznos od 8.534.888,40 dinara po osnovu štete – izmakle koristi osnovan i tužbeni zahtev u tom delu usvojio. Nije doneo odluku o zahtevu vezano za isplatu kamate na taj iznos. Prvostepeni sud je zaključio da shodno članu 132. ZOO tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi kao i shodno članu 189. ZOO zbog nemogućnosti korišćenja predmetnog stana. Tužilac nije mogao da raspolaže sa stanom za naznačeni period, jer je tuženi bio u državini istog, tužilac se bavi proizvodnjom i prodajom stanova kao i izdavanjem istih. Visina zakupnine za predmetni stan za sporni period pravilno je po nalazu prvostepenog suda utvrđena od strane veštaka finansijske struke.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i zaključio da tužilac ima pravo na naknadu naznačene štete shodno članu 132. i članu 189. Zakona o obligacionim odnosima a ista se sastoji u vidu izgubljene koristi zbog nemogućnosti tužioca da koristi predmetni stan odnosno da ga izdaje i ubira zakupninu. Ocenio je da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se tužilac ne može pozivati na činjenicu da je zaključenjem ugovora ušao u stan po odobrenju tužioca, te da nije u obavezi da plati traženu štetu, a ovo iz razloga jer je do raskida ugovora došlo njegovom krivicom a zbog čega je tužilac pretrpeo naznačenu štetu. Na dosuđeni iznos tužiocu je priznata i zakonska zatezna kamata.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac ima pravo na naknadu tražene štete u vidu neostvarene koristi sve shodno odredbi člana 132. i člana 189. ZOO. Prema članu 132. stav 1. ZOO raskidom ugovora obe stranke su oslobođene svojih obaveza izuzev obaveza za naknadu eventualne štete. Tužilac je zbog neizdavanja i nekorišćenja stana pretrpeo štetu a prema članu 189. stav 1. ZOO oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Šteta kod tužioca se sastoji u izmakloj koristi jer zbog ponašanja tuženog nije mogao da rentira predmetni stan a isti se bavio gradnjom, prodajom i rentiranjem stanova. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete zbog neisplaćene zakupnine a pravilan je i zaključak drugostepenog suda vezano za donošenje dopunske presude, jer kamata na taj iznos tužiocu pripada shodno odredbi člana 277. stav 1. ZOO. Iz tih razloga se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije tuženog. Činjenica da tužilac nije opredelio od kad teče kamata, ne predstavlja manjkav njegov zahtev u tom delu za naplatu kamate iz razloga što mu je drugostepeni sud tu kamatu priznao od dana kada je precizirao tužbeni zahtev.

Na osnovu svega iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog izjavljena protiv dopunske presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6169/22 od 15.12.2022. godine na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da tuženi revizijom pobija odluku o kamati na glavni dug, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke koja se odnosi na sporedno potraživanje, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković