Испитујући побијану пресуду од 17.02.2021. године на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) Врховни суд је нашао да су ревизије странака неосноване.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, нити је другостепени суд учинио неку од повреда поступка из члана 374. став 1. ЗПП, налазећи да је другостепени суд овлашћен да одлучи и о захтеву тужиоца у делу у коме првостепени суд није одлучио ако нађе да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, а управо је тако другостепени суд у овом случају и поступио.

Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су закључиле уговор о купопродаји дана 18.12.2003. године. Уговор је раскинут правноснажном пресудом Вишег суда у Београду П 548/11 од 24.06.2013. године а тужени је обавезан да се са свим лицима и стварима исели из четворособног стана означеног бројем .. површине 103,23м² на трећем спрату зграде у улици ... број .. у Београду и да га преда тужиоцу. У наведеном стану тужени је боравио у периоду од 18.12.2003. године (када је закључен уговор о купопродаји) до 16.05.2016. године (када је из стана исељен). Одредбом члана 11. уговора о купопродаји странке су уговориле да продавац, тужилац, у случају раскида задржава 5% од укупне купопродајне цене на име трошкова пословања што у односу на уговорену купопродајну цену од 159.664,20 евра износи 7.983,21 евро. Тужени је тужиоцу на име купопродајне цене стана исплатио износ од 5.961.182,80 динара у три транше. Међу странкама је било неспорно да се тужилац по потписивању уговора о куповини стана уселио у стан. Тужилац је обавестио туженог да преостали износ дуга на име продајне цене износи 74.101,16 евра. Правноснажном пресудом првостепеног суда П 548/11 од 24.06.2013. године усвојен је тужбени захтев тужиоца и раскинут уговор о продаји стана од 18.02.2003. године и туженом је наложено да се исели из стана, а исељен је 16.05.2016. године. Према налазу и мишљењу вештака финансијске струке закупнина као изгубљена добит за коришћење предметног стана за период од закључења уговора 18.12.2003. године до дана вештачења 31.12.2015. године износи 8.534.888,14 динара. Тужилац је поред главнице потраживао и законску затезну камату на тај износ почев од 16.05.2016. године тј. од дана када је тужени исељен из стана.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца за тражени износ од 8.534.888,40 динара по основу штете – измакле користи основан и тужбени захтев у том делу усвојио. Није донео одлуку о захтеву везано за исплату камате на тај износ. Првостепени суд је закључио да сходно члану 132. ЗОО тужилац има право на накнаду штете у виду изгубљене користи као и сходно члану 189. ЗОО због немогућности коришћења предметног стана. Тужилац није могао да располаже са станом за назначени период, јер је тужени био у државини истог, тужилац се бави производњом и продајом станова као и издавањем истих. Висина закупнине за предметни стан за спорни период правилно је по налазу првостепеног суда утврђена од стране вештака финансијске струке.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда и закључио да тужилац има право на накнаду назначене штете сходно члану 132. и члану 189. Закона о облигационим односима а иста се састоји у виду изгубљене користи због немогућности тужиоца да користи предметни стан односно да га издаје и убира закупнину. Оценио је да је првостепени суд правилно закључио да се тужилац не може позивати на чињеницу да је закључењем уговора ушао у стан по одобрењу тужиоца, те да није у обавези да плати тражену штету, а ово из разлога јер је до раскида уговора дошло његовом кривицом а због чега је тужилац претрпео назначену штету. На досуђени износ тужиоцу је призната и законска затезна камата.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Правилно су нижестепени судови закључили да тужилац има право на накнаду тражене штете у виду неостварене користи све сходно одредби члана 132. и члана 189. ЗОО. Према члану 132. став 1. ЗОО раскидом уговора обе странке су ослобођене својих обавеза изузев обавеза за накнаду евентуалне штете. Тужилац је због неиздавања и некоришћења стана претрпео штету а према члану 189. став 1. ЗОО оштећеник има право како на накнаду обичне штете, тако и на накнаду измакле користи. Штета код тужиоца се састоји у измаклој користи јер због понашања туженог није могао да рентира предметни стан а исти се бавио градњом, продајом и рентирањем станова. Стога је правилан закључак нижестепених судова у погледу основаности тужбеног захтева за накнаду штете због неисплаћене закупнине а правилан је и закључак другостепеног суда везано за доношење допунске пресуде, јер камата на тај износ тужиоцу припада сходно одредби члана 277. став 1. ЗОО. Из тих разлога се не могу прихватити наводи из ревизије туженог. Чињеница да тужилац није определио од кад тече камата, не представља мањкав његов захтев у том делу за наплату камате из разлога што му је другостепени суд ту камату признао од дана када је прецизирао тужбени захтев.

На основу свега изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије туженог изјављена против допунске пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6169/22 од 15.12.2022. године на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 28. ЗПП прописано је ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да тужени ревизијом побија одлуку о камати на главни дуг, то ревизија изјављена против ове врсте одлуке која се односи на споредно потраживање, није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић