Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca “Železnice Srbije“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Jovanović, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Janković, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2582/15 od 07.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 15.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2582/15 od 07.04.2016. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2582/15 od 07.04.2016. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1092/14 od 03.06.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je naloženo tuženoj AA iz ... da dvosoban stan površine 49m2, koji se nalazi na železničkoj stanici u ..., na kat.parc.br. .. KO ..., isprazni od svih lica i stvari i preda tužiocu u državinu i na korišćenje u roku od 30 dana, pod pretnjom izvršenja. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 5.700,00 dinara, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2582/15 od 07.04.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i navedena prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Navodi revizije o potrebi da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, predstavljaju u suštini predlog upravljen na primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije po članu 404 ZPP (posebna revizija).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao prirodu i sadržinu pitanja predloženog za razmatranje, sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

U konkretnom slučaju, pravnosnažno je odlučeno o iseljenju i predaji poseda stana sa svojstvom službenog stana, kao predmeta ugovora o zakupu stana za službene potrebe zaključenog 1983.godine između tužioca i pok. BB, čiju predaju je tužilac pismeno zatražio posle smrti pokojne VV. Predlog tužene za ponavljanje postupka, zasnovan na navodima o nepravilnostima u dostavljanju, pravnosnažno je odbijen, nepobijanim rešenjem prvostepenog suda od 29.01.2018.godine.

U reviziji se navodi da je potrebno usaglasiti sudsku praksu po pitanju dostavljanja pismena i traženja pomoći od MUP-a prilikom dostavljanja pismena. To nije pitanje iz domena primene materijalnog prava, već procesnih pravila o dostavljanju. Pri tom, u reviziji pomenuti član 128. stav 4. Zakona o parničnom postupku odnosi se na asistenciju policije u obavljanju sudskih poslova dostavljanja. Mogućnost suda da od nadležnog organa policije zatraži pomoć prilikom obavljanja poslova dostavljanja, primenom odredbe člana 128. stav 4. ZPP, ne predstavlja dužnost suda, već je to ovlašćenje suda koje se koristi kada se za tim ukaže potreba. U ovoj parnici to nije bio slučaj. U primeni člana128. stav 4. ZPP spornosti nema ni u ovoj parnici, ni u sudskoj praksi.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 31. stav 2. ZPP propisano je da ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme.

U konkretnom slučaju, tužba je podneta 29.11.2012. godine, vrednost predmeta spora iznosi 3.664,80 dinara (iznos jednogodišnje zakupnine na osnovu ugovora o zakupu koji se nalazi u spisima), što predstavlja dinarsku protivrednost 32,60 evra po srednjem kursu NBS koji je iznosio 1evro/112,4210 dinara na dan podnošenja tužbe. Dakle, vrednost predmeta spora pobijanog dela je ispod revizijskog cenzusa propisanog citiranom odredbom člana 403. stav 2. ZPP. Stoga, revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić