Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Весне Поповић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у парници тужиоца “Железнице Србије“ АД Београд, чији је пуномоћник Бранислав Јовановић, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Иван Јанковић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/15 од 07.04.2016. године, у седници већа одржаној 15.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/15 од 07.04.2016. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/15 од 07.04.2016. године

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П 1092/14 од 03.06.2015. године, усвојен је тужбени захтев, па је наложено туженој АА из ... да двособан стан површине 49м2, који се налази на железничкој станици у ..., на кат.парц.бр. .. КО ..., испразни од свих лица и ствари и преда тужиоцу у државину и на коришћење у року од 30 дана, под претњом извршења. Обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 5.700,00 динара, у року од 15 дана.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2582/15 од 07.04.2016. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и наведена првостепена пресуда је потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Наводи ревизије о потреби да се размотре правна питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе, представљају у суштини предлог управљен на примену института изузетне дозвољености ревизије по члану 404 ЗПП (посебна ревизија).

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Испитујући испуњеност услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је у виду имао природу и садржину питања предложеног за разматрање, садржину тражене судске заштите, одлуке нижестепених судова донете применом материјалног права на утврђено чињенично стање, као и разлоге на којима су засноване, па је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1 ЗПП.

У конкретном случају, правноснажно је одлучено о исељењу и предаји поседа стана са својством службеног стана, као предмета уговора о закупу стана за службене потребе закљученог 1983.године између тужиоца и пок. ББ, чију предају је тужилац писмено затражио после смрти покојне ВВ. Предлог тужене за понављање поступка, заснован на наводима о неправилностима у достављању, правноснажно је одбијен, непобијаним решењем првостепеног суда од 29.01.2018.године.

У ревизији се наводи да је потребно усагласити судску праксу по питању достављања писмена и тражења помоћи од МУП-а приликом достављања писмена. То није питање из домена примене материјалног права, већ процесних правила о достављању. При том, у ревизији поменути члан 128. став 4. Закона о парничном поступку односи се на асистенцију полиције у обављању судских послова достављања. Могућност суда да од надлежног органа полиције затражи помоћ приликом обављања послова достављања, применом одредбе члана 128. став 4. ЗПП, не представља дужност суда, већ је то овлашћење суда које се користи када се за тим укаже потреба. У овој парници то није био случај. У примени члана128. став 4. ЗПП спорности нема ни у овој парници, ни у судској пракси.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе. У образложењима побијаних пресуда изнети су правни разлози на којима су засноване у одговарајућој примени материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана.

Имајући у виду изнето, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП и одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 2. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 31. став 2. ЗПП прописано је да ако се спор води о постојању закупног односа, вредност се рачуна према једногодишњој закупнини, осим ако се ради о закупном односу закљученом на краће време.

У конкретном случају, тужба је поднета 29.11.2012. године, вредност предмета спора износи 3.664,80 динара (износ једногодишње закупнине на основу уговора о закупу који се налази у списима), што представља динарску противредност 32,60 евра по средњем курсу НБС који је износио 1евро/112,4210 динара на дан подношења тужбе. Дакле, вредност предмета спора побијаног дела је испод ревизијског цензуса прописаног цитираном одредбом члана 403. став 2. ЗПП. Стога, ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић