.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1733/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ksenija Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženih Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz Beograda i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 155/19 od 08.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 155/19 od 08.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 155/19 od 08.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3122/18 od 05.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi da joj na ime sticanja bez osnova zbog manje isplaćivanih mesečnih iznosa penzije za period od 01.11.2014. godine do 31.12.2017. godine, isplate pojedinačno određene mesečne iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od poslednjeg dana u narednom mesecu, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Negotinu Gž 155/19 od 08.10.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava ukazivanjem na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primeme materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebeno razmotroti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1.ZPP da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, budući da je reč o sporu povodom potraživanja naknade štete zbog nepravilnog i nezakonitog rada državnog organa i da su shodno tome sudovi ocenili da su tuženi u spornom periodu postupali u skladu sa odredbama Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni glasnik RS“ br. 116/14), s obzirom da je tužiocu isplaćivana penzija na način propisan navedenim zakonom, iz kog razloga ne postoji nepravilan i nezakonit rad državnog organa i odgovornost tuženih za razliku između pripadajućih i isplaćenih iznosa penzije, primenom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim. Ustavni sud Republike Srbije je doneo rešenje Uz 531/14 od 23.09.2015. godine dana 23.09.2015. godine kojim je odbacio inicijativu za pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, kao i zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji donetih na osnovu tog zakona. Prilikom donošenja navedenog zakona osnovni princip bio je solidarnost drušvenih subjekata u obezbeđivanju sredstava za ravnomerno podnošenje tereta finansijske krize. Mera smanjenja penzija uvedena je u javnom interesu sa ciljem prevladavanja, odnosno otklanjanja negativnih posledica krize u Republici Srbiji i to vremenski ograničeno. Pri tome, poštovano je ustavno načelo socijalne pravde jer je smanjenje penzija predviđeno samo za subjekte sa većim penzijama, a ne i za sve penzionere. Revizijom tužilje se ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji kao što je konkretna. Shodno navedenom, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava ni ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju, pobijanom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer visina spornog novčanog potraživanja iznosi 131.332,51 dinar, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe, iz kojih razloga je revizija nedozvoljena.
Na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
