.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1733/2020
30.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Бранислава Босиљковића и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ксенија Булатовић, адвокат из ..., против тужених Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда и Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 155/19 од 08.10.2019. године, у седници већа одржаној 30.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 155/19 од 08.10.2019. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 155/19 од 08.10.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 3122/18 од 05.07.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавежу тужени да јој на име стицања без основа због мање исплаћиваних месечних износа пензије за период од 01.11.2014. године до 31.12.2017. године, исплате појединачно одређене месечне износе у изреци са законском затезном каматом на сваки месечни износ од последњег дана у наредном месецу, па до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 13.500,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Неготину Гж 155/19 од 08.10.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права указивањем на разлоге за примену члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примеме материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребено размотроти правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана и уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови из члана 404. став 1.ЗПП да се дозволи одлучивање о посебној ревизији тужиље, будући да је реч о спору поводом потраживања накнаде штете због неправилног и незаконитог рада државног органа и да су сходно томе судови оценили да су тужени у спорном периоду поступали у складу са одредбама Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“ бр. 116/14), с обзиром да је тужиоцу исплаћивана пензија на начин прописан наведеним законом, из ког разлога не постоји неправилан и незаконит рад државног органа и одговорност тужених за разлику између припадајућих и исплаћених износа пензије, применом члана 172. став 1. Закона о облигационим. Уставни суд Републике Србије је донео решење Уз 531/14 од 23.09.2015. године дана 23.09.2015. године којим је одбацио иницијативу за покретања поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима Закона о привременом уређењу начина исплате пензија, као и захтев за обуставу извршења појединачних аката или радњи донетих на основу тог закона. Приликом доношења наведеног закона основни принцип био је солидарност друшвених субјеката у обезбеђивању средстава за равномерно подношење терета финансијске кризе. Мера смањења пензија уведена је у јавном интересу са циљем превладавања, односно отклањања негативних последица кризе у Републици Србији и то временски ограничено. При томе, поштовано је уставно начело социјалне правде јер је смањење пензија предвиђено само за субјекте са већим пензијама, а не и за све пензионере. Ревизијом тужиље се не указује на постојање супротних одлука у истој или сличној чињеничноправној ситуацији као што је конкретна. Сходно наведеном, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева, нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права ни уједначавањем судске праксе.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена ни као редовна.
Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда (донете у поступку о спору мале вредности) није дозвољена ревизија.
У конкретном случају, побијаном пресудом донетом у другом степену правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. став 1. ЗПП, јер висина спорног новчаног потраживања износи 131.332,51 динар, који износ је очигледно испод законом прописаног цензуса од 3.000 евра (у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије) на дан подношења тужбе, из којих разлога је ревизија недозвољена.
На основу чл. 404. и 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
