Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu preda službeni pečat udruženja, u činjenično-pravnoj situaciji da je nakon osnivanja Gradskog udruženja penzionera Prokuplje tuženi izabran za njegovog zastupnika, ali je kasnije razrešen, a služebni pečat udruženja nije vratio, s pozivom na odredbe člana 9. Zakona o pečatu državnih i drugih organa. Protivtužba tuženog za utvrđenje ništavosti akata tuženog odbačena je kao neblagovremena, u smislu člana 20. Zakona o udruženjima u vezi sa članom 294. stav 1. tačka 2 ZPP, dok je u delu koji se odnosi na poništaj rešenja Registra uduruženja APR-a ista odbačena u skladu sa članom 291. stav 1. tačka 1. ZPP, jer tuženi protiv navedenog rešenja ima mogućnost podnošenja žalbe nadležnom ministru za poslove državne uprave, ne i mogućnost pokretanja sudskog spora.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Primenom ovog instituta ne može se osporavati pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, niti se mogu razmatrati procesna pitanja, na šta se upravo ukazuje navodima revizije tuženog. Iz iznetih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe podneta je 22.04.2019. godine, a protivtužba radi utvrđenja ništavosti dana 03.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi i protivtužbi je po 1.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković