.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17448/2024
04.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u postupku izvršenja izvršnih poverilaca AA iz sela ... , opština ... , BB iz sela ... , opština ... , VV iz sela ... , Opština ... i GG iz ... , čiji je zajednički punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ... , protiv izvršnog dužnika JP „Komunalac“ Bujanovac, radi naplate sudske takse, odlučujući o reviziji izvršnog poverioca AA izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju GžI 26/24 od 22.04.2024. godine, u sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji izvršnog poverioca AA izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju GžI 26/24 od 22.04.2024. godine u stavu drugom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija izvršnog poverioca AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju GžI 26/24 od 22.04.2024. godine u stavu drugom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu Ii 8/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je takseni obveznik – izvršni poverilac AA da u roku od pet dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu za podneti predlog za izvršenje u iznosu od 4.804,00 dinara i kaznenu taksu od 50% od visine takse u iznos od 2.402,00 dinara. Stavom drugim izreke, određeno je da će sprovođenje izvršenja izvršiti javni izvršitelj Stanko Filipović.
Rešenjem Višeg suda u Vranju GžI 26/24 od 22.04.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je navedeno prvostepeno rešenje tako što je obustavljen postupak prinudne naplate sudske takse za predlog za izvršenje u iznosu od 4.804,00 dinara i kaznene takse u iznosu od 2.402,00 dinara i stavljene su van snage sve preduzete izvršne radnje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev taksenog obveznika za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, odluke iz stava drugog izreke, takseni obveznik – izvršni poverilac AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) propisani su uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava.
Izjavljenom revizijom se osporava odluka drugostepenog suda o troškovima postupka pred ovim sudom. Kako protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev i kojim se postupak pravnosnažno ne okončava (jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a).
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
