.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17448/2024
04.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у поступку извршења извршних поверилаца АА из села ... , општина ... , ББ из села ... , општина ... , ВВ из села ... , Општина ... и ГГ из ... , чији је заједнички пуномоћник Ивица Костић, адвокат из ... , против извршног дужника ЈП „Комуналац“ Бујановац, ради наплате судске таксе, одлучујући о ревизији извршног повериоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Врању ГжИ 26/24 од 22.04.2024. године, у седници одржаној 04.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији извршног повериоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Врању ГжИ 26/24 од 22.04.2024. године у ставу другом изреке, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија извршног повериоца АА изјављена против решења Вишег суда у Врању ГжИ 26/24 од 22.04.2024. године у ставу другом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Бујановцу Ии 8/23 од 10.05.2023. године, ставом првим изреке, обавезан је таксени обвезник – извршни поверилац АА да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу за поднети предлог за извршење у износу од 4.804,00 динара и казнену таксу од 50% од висине таксе у износ од 2.402,00 динара. Ставом другим изреке, одређено је да ће спровођење извршења извршити јавни извршитељ Станко Филиповић.
Решењем Вишег суда у Врању ГжИ 26/24 од 22.04.2024. године, ставом првим изреке, преиначено је наведено првостепено решење тако што је обустављен поступак принудне наплате судске таксе за предлог за извршење у износу од 4.804,00 динара и казнене таксе у износу од 2.402,00 динара и стављене су ван снаге све предузете извршне радње. Ставом другим изреке, одбијен је захтев таксеног обвезника за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, одлуке из става другог изреке, таксени обвезник – извршни поверилац АА је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Законом о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 - други закон) прописани су услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или потребе новог тумачења права.
Изјављеном ревизијом се оспорава одлука другостепеног суда о трошковима поступка пред овим судом. Како против решења којим се одлучује о захтеву странке за накнаду трошкова поступка применом процесних одредби ЗПП-а не може да се изјави посебна ревизија, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, због чега је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.
Према томе, под главним захтевом у смислу наведеног члана подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.
У конкретном случају ревизија је изјављена против решења другостепеног суда о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу које не чини главни захтев и којим се поступак правноснажно не окончава (јер се о захтеву за накнаду трошкова одлучује у пресуди или решењу којим се окончава поступак на основу члана 163. став 4. ЗПП-а).
Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
