Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupa iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je član Odbojkaškog kluba „... Volley“ iz ..., koji je sa tuženom školom zaključio ugovor o zakupu fiskulturne sale u terminima – subota 16,00 do 17,30 časova i nedelja 12,00 do 13,30 časova. Dana ...2017. godine, na redovnom treningu u sali, odbojkaška lopta se zaglavila između srednje i donje metalne konstrukcije rešetke, koja štiti prozore od udara lopti i nalazi se na oko 2,5 metara od visine tla. Tužilja se nalazila naspram zaštitne rešetke dok je u odsustvu trenera, jedna devojčica pokušala da dohvati loptu izbijanjem iz međuprostora i kako u tome nije uspela, popela se na rešetku, zadržavajući je rukom, kada se jedan deo rešetke otkačio i pao tužilji na desnu šaku. Od jačine udarca tužilja je zadobila tešku telesnu povredu u vidu razderotine i preloma prsta desne šake, usled čega je trpela fizičke bolove i strah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je tužena odgovorna za štetu na osnovu člana 173. i 174. ZOO, o objektivnoj odgovornosti imaoca opasne stvari i vršioca opasne delatnosti. Visina štete je utvrđena iz nalaza veštaka s obzirom na intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, stepena umanjenja životne aktivnosti i naruženosti i umanjena je za doprinos tužilje nastanku štete.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da tužena nije odgovorna po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Po oceni drugostepenog suda, škola nije imalac opasne stvari s obzirom da zaštitna metalna rešetka na prozoru, usled čijeg pada je šteta nastala, sama po sebi nije opasna stvar, jer ona svojim postojanjem, položajem i upotrebom ne stvara povećanu opasnost za okolinu, već naprotiv štiti korisnike sportske sale od povređivanja do kojih bi moglo doći lomom stakla. Tužena nije odgovorna ni kao organizator opasne delatnosti, jer škola ne odgovara za sve štete koje nastaju u vezi sa aktivnostima u njenim prostorijama, potencijalno opasnim za učenike, posebno ako se ima u vidu da tužilja nije pretrpela povrede prilikom obavljanja školskih nastavnih ili vannastavnih aktivnosti. Drugostepeni sud je dodao da škola nije odgovorna po pravilima o odgovornosti za zaposlenog, primenom člana 170. u vezi čl. 154. i 158. ZOO, s obzirom da do povređivanja nije došlo eventualnom krivicom nekog radnika tužene škole, odnosno tužilja ne pruža bilo kakav dokaz na ovu okolnost.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo.

Tužilja je povređena kao članica odbojkaškog kluba za vreme redovnog treninga, kojim rukovodi sportski trener, odnosno klub, dakle, šteta nije nastala u vezi sa aktivnostima koje organizuje tužena škola. Metalna rešetka u fiskulturnoj sali postavljena je kao preventivna zaštita da bi se pri eventualnom udaru lopte u staklo i njegovom mogućem lomu sprečilo povređivanje učesnika u sportskim aktivnostima. Suprotno revizijskim navodima, rešetka nije pala zbog neispravnosti držača na kojima je bila pričvršćena, već zbog pokušaja druge članice kluba da loptu zaglavljenu između rešetke i zida oslobodi, radi njenog daljeg korišćenja, i to u odsustvu klubskog trenera, što tužena nije mogla da predvidi (spreči, otkloni), u situaciji u kojoj se trening održavao za vreme vikenda i u odsustvu nastavnika i drugih službenih lica škole. Sledstveno izloženom, škola ne odgovara po principu objektivne odgovornosti, primenom člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, a ni na osnovu odredbe o pretpostavljenoj uzročnosti iz člana 173. ZOO, jer šteta ne potiče od dejstva opasne stvari, odnosno delatnosti, već iz drugog uzroka. Do štetnog događaja je došlo usled iznenadnih, nedozvoljenih radnji učesnika sportskog treninga, koji vode trener i sam klub, pa je u tim okolnostima bez uticaja što se trening odvijao u prostorijama škole. Iz istih razloga, tužena ne odgovara ni po osnovu krivice, u smislu čl. 170. u vezi čl. 154. i 158 ZOO, što bi predstavljalo osnov odgovornosti za štetu pravnih lica prema trećem, jer šteta nije nastala iz namere ili nepažnje radnika škole, koji u datim okolnostima štetne posledice nisu mogli da spreče.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić