Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. у вези са чланом 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступа из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је члан Одбојкашког клуба „... Volley“ из ..., који је са туженом школом закључио уговор о закупу фискултурне сале у терминима – субота 16,00 до 17,30 часова и недеља 12,00 до 13,30 часова. Дана ...2017. године, на редовном тренингу у сали, одбојкашка лопта се заглавила између средње и доње металне конструкције решетке, која штити прозоре од удара лопти и налази се на око 2,5 метара од висине тла. Тужиља се налазила наспрам заштитне решетке док је у одсуству тренера, једна девојчица покушала да дохвати лопту избијањем из међупростора и како у томе није успела, попела се на решетку, задржавајући је руком, када се један део решетке откачио и пао тужиљи на десну шаку. Од јачине ударца тужиља је задобила тешку телесну повреду у виду раздеротине и прелома прста десне шаке, услед чега је трпела физичке болове и страх и душевне болове због умањења животне активности и наружености.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања првостепени суд је оценио да је тужена одговорна за штету на основу члана 173. и 174. ЗОО, о објективној одговорности имаоца опасне ствари и вршиоца опасне делатности. Висина штете је утврђена из налаза вештака с обзиром на интензитет и дужину трајања физичких болова и страха, степена умањења животне активности и наружености и умањена је за допринос тужиље настанку штете.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, налазећи да тужена није одговорна по правилима о објективној одговорности. По оцени другостепеног суда, школа није ималац опасне ствари с обзиром да заштитна метална решетка на прозору, услед чијег пада је штета настала, сама по себи није опасна ствар, јер она својим постојањем, положајем и употребом не ствара повећану опасност за околину, већ напротив штити кориснике спортске сале од повређивања до којих би могло доћи ломом стакла. Тужена није одговорна ни као организатор опасне делатности, јер школа не одговара за све штете које настају у вези са активностима у њеним просторијама, потенцијално опасним за ученике, посебно ако се има у виду да тужиља није претрпела повреде приликом обављања школских наставних или ваннаставних активности. Другостепени суд је додао да школа није одговорна по правилима о одговорности за запосленог, применом члана 170. у вези чл. 154. и 158. ЗОО, с обзиром да до повређивања није дошло евентуалном кривицом неког радника тужене школе, односно тужиља не пружа било какав доказ на ову околност.

По оцени Врховног суда, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право.

Тужиља је повређена као чланица одбојкашког клуба за време редовног тренинга, којим руководи спортски тренер, односно клуб, дакле, штета није настала у вези са активностима које организује тужена школа. Метална решетка у фискултурној сали постављена је као превентивна заштита да би се при евентуалном удару лопте у стакло и његовом могућем лому спречило повређивање учесника у спортским активностима. Супротно ревизијским наводима, решетка није пала због неисправности држача на којима је била причвршћена, већ због покушаја друге чланице клуба да лопту заглављену између решетке и зида ослободи, ради њеног даљег коришћења, и то у одсуству клубског тренера, што тужена није могла да предвиди (спречи, отклони), у ситуацији у којој се тренинг одржавао за време викенда и у одсуству наставника и других службених лица школе. Следствено изложеном, школа не одговара по принципу објективне одговорности, применом члана 174. Закона о облигационим односима, а ни на основу одредбе о претпостављеној узрочности из члана 173. ЗОО, јер штета не потиче од дејства опасне ствари, односно делатности, већ из другог узрока. До штетног догађаја је дошло услед изненадних, недозвољених радњи учесника спортског тренинга, који воде тренер и сам клуб, па је у тим околностима без утицаја што се тренинг одвијао у просторијама школe. Из истих разлога, тужена не одговара ни по основу кривице, у смислу чл. 170. у вези чл. 154. и 158 ЗОО, што би представљало основ одговорности за штету правних лица према трећем, јер штета није настала из намере или непажње радника школе, који у датим околностима штетне последице нису могли да спрече.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић