Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a drugostepeni sud nije učinio ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava prvog navedenog člana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac BB je vlasnik parcele .. KO ... . Na označenoj parceli sagrađeni su stambeni i pomoćni objekti koje tužilac koristi sa svojim sinom, tužiocem AA. Tuženi GG je vlasnik parcele .. u istoj katastarskoj opštini. Na toj parceli tuženi VV sagradio je stambeni i pomoćne objekte koje koristi. Navedene parcele se međusobno graniče, s`tim što između njih postoji visinska razlika - zemljište tuženih je za 1-1,20m više od zemljišta tužilaca. I iznad zemljišta tuženog GG postoji zemljište koje je više od njegovog. Između parcela stranaka postavljen je betonski zid - zidana ograda sa parapetom visine 1,10m, dozidan blokovima do visine 1,5m sa crepom postavljenim na vrhu. Zbog prirodnog pada terena atmosferske vode sa višeg zemljišta otiču preko zemljišta tuženih i delom se ulivaju u betonski kanal na parceli tužilaca koji ih izvodi do putnog kanala. Na stambenom i pomoćnim objektima tuženog VV nisu postavljen vertikalni i horizontalni oluci. Na parceli tuženih nalazi se bazen za tečni stajnjak u koji se slivaju otpadne vode, čiju sadržinu tuženi ne ispuštaju na parcelu tužilaca, jer septička jama nema ispusnu cev koja bi fekalne vode odvodila na susednu parcelu.

Na ovako utvrđeno činjenčino stanje, drugostepeni sud je u ovom sporu pravilno primenio materijalno pravo.

Na sporni odnos stranaka primenjuju se pravila susedskog prava, kao privatno- pravnog ograničenja prava svojine. Susedsko pravo obavezuje sopstvenika susedne nepokretnosti da u vršenju prava svojine ne vodi računa samo o svom interesu, već da svoje pravo svojine vrši na način koji odgovara i njegovom susedu. Većina susedskih prava nije regulisana pozitivnim pravom, zbog čega se primenjuju pravna pravila sadržana u građanskim zakonicima koji su važili do 06.04.1941. godine i pravila običajnog prava.

Saglasno tim pravilima, postoji zabrana izmene prirodnog toka vode koja se sastoji u obavezi sopstvenika jednog zemljišta da trpi tok vode preko svog zemljišta i da, bez saglasnosti sopstvenika susednog zemljišta, ne sme menjati pravac ili jačinu vode na način kojim bi susedu pričinio štetu. Ova obaveza podjednako se odnosi kako na sopstvenika nižeg, tako i na sopstvenika višeg zemljišta. Sadržina ove obaveze sastoji se u činjenici da sopstvenik susednog zemljišta ne sme postavljati naprave i uređaje kojima bi menjao pravac ili jačinu vode na štetu suseda, niti u vodu ispuštati ili unositi škodljive materije. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da se atmosferske vode slivaju prirodnim padom preko zemljišta tužilaca ne samo sa parcela tuženih, već i sa višeg zemljišta u svojini drugih lica. Nije utvrđeno da su tuženi svojim radnjama izmenili takav prirodni tok atmosferske vode i na taj način pričinili štetu tužiocima, koju bi bili dužni da im nadoknade.

U susedsko pravo spada i obaveza suseda da kuću na svom zemljištu locira tako da kišnica koja se sliva sa njegovog krova ne pada na susedno zemljište. U ovom slučaju utvrđeno je da se kuća tuženih nalazi na udaljenosti od 5,3m od potpornog zida - ograde i da se pomoćni objekat nalazi na udaljenosti od 1,5m od ograde, tako da kišnica sa krovova ovih objekata ne pada na zemljište u svojini tužilaca. Zbog toga nije osnovan ni njihov zahtev kojim su tražili da se tuženi obavežu na postavljanje oluka, jer bi tuženi to bili dužni učiniti samo u slučaju da kišnica sa krovova njihovih objekata pada na zemljište tužilaca, s`obzirom da bi na taj način - postavljanjem oluka, kišnicu odvodili na svoje zemljište.

Takođe je utvrđeno da tuženi otpadne vode iz svoje septičke jame ne ispuštaju preko zemljišta u svojini tužilaca, kao i da ne postoji opasnost od nastanka štete po tužioce i članove njihove porodice, zbog čega bi njihov tužbeni zahtev za zabranu uznemiravanja na taj način trebalo usvojiti.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić