Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 .... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je priključenje objekta tužilje u Ul. ... u ..., na sistem snabdevanja električnom energijom vraćanjem njenog brojila br. ... Pobijano rešenje kojim je prvostepena presuda ukinuta i tužba odbačena doneto je primenom procesne odredbe člana 374. stav 2. tačka 2., u vezi člana 16. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužbu radi činidbe tužilja je podnela 12.07.2022. godine, nije označila vrednost predmeta spora, niti je to učinio prvostepeni sud.

U tom slučaju, prema stanovištu Vrhovnog suda, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Iz spisa proizlazi da su takse na tužbu, presudu i žalbu tužilji određene u iznosima od po 1.900,00 dinara. Taksenom tarifom – tarifni broj 1, koja je sastavni deo Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'', br. 28/94, sa izmenama i dopunama), propisano je da se taksa od 1.900,00 dinara plaća prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 4. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Na osnovu stava 1. ove odredbe Zakona, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da je ovo spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbe člana 468. stav 4., u vezi stava 1. Zakona o parničnom postupku, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković