Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Darko Gavrilović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2077/19 od 08.10.2019. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2077/19 od 08.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2077/19 od 08.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 1997/18 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke delimično su usvojeni tužbeni zahtev tužilaca i tuženi obavezan da na ime sticanja bez osnova u periodu od marta 2007. godine do januara 2017. godine isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 76.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za period od dana presuđenja do dana izvršnosti. Stavom petim izreke odlučeno je da se tužioci oslobađaju obaveze plaćanja sudske takse u ovoj parnici.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2077/19 od 08.10.2019. godine, žalba tuženog je delimično odbijena, delimično usvojena, pa je prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, dok je preinačena u stavu drugom i trećem izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime sticanja bez osnova isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno u izreci, te da se tuženi obaveže da im nadoknadi troškove parničnog postupka od 76.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Tužioci su obavezani da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, kao i da tuženom naknade troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom. Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 08.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Imajući u vidu navedeno, nisu ispunjeni uslovi da se revizija tužilaca smatra posebnom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova, podneta je 02.10.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 48.418,60 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Kako se u konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kome revizija nije dozvoljena po članu 479. stav 6. ZPP, to nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413., u vezi člana 410. stav 2. tačka 5., Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić