.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1838/2022
23.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Janković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Bukulja'' Aranđelovac, čiji je punomoćnik Anđela Stanišić, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1891/21 od 05.10.2021. godine, u sednici održanoj 23.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1891/21 od 05.10.2021. godine, u stavu II, tačke 1. i 3. izreke, pa se, u tom delu, predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 1526/16 od 21.12.2017. godine, stavom 1.izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je tuženi izvršio zauzeće zemljišta u površini od 0.08,00 ha na parceli vlasništvo tužilje k.p. br. .., upisanoj u LN br. .. KO ... i to u merama i granicama navedenim u tom stavu izreke, pa je tuženi obavezan da tužilji preda u posed i državinu zemljište koje je zauzeo u tim merama i granicama, oslobođen od svih postojećih grobnica i isto dovede u pređašnje stanje, a odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje koji glasi: ''ili da tužilji isplati protivrednost zauzetog zemljišta u iznosu od 23.525,27 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu, po kome banke otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate u mestu plaćanja, sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti koju određuje Narodna banka Srbije, po istom kursu, počev od dana presuđenja pa do isplate'', kao neosnovan. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 544.950,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 1891/21 od 05.10.2021. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Aranđelovcu P 1526/16 od 21.12.2017. godine, u delu stava prvog izreke kojim je utvrđeno da je izvršeno zauzeće dela tužiljine parcele od strane tuženog. Stavom II izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 1526/16 od 21.12.2017. godine, u preostalom delu stava prvog i u stavu drugom izreke, tako da glasi: ''1. usvaja se tužbeni zahtev tužilje i obavezuje tuženi da tužilji isplati protivvrednost zauzetog zemljišta u iznosu od 23.525,27 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate u mestu plaćanja, sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti koju određuje NBS po istom kursu, počev od dana presuđenja, pa do isplate. 2. odbija se tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji preda u posed i državinu zemljište koje je zauzeo, u merama i granicama navedenim u tom stavu izreke''. Tačkom 3., stava II izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 442.267,98 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, u postupku pred drugostepenim sudom je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, jer drugostepeni sud nije primenio odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u postupku preddrugostepenim sudom, revident osnovano u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik k.p. br. .. upisane u LN .. KO ..., u površini od 1.11.50 ha, a ta parcela graniči se sa k.p. br. .. upisanoj u LN .. KO ..., čiji vlasnik je Republika Srbija, a korisnik tuženi. Veštačenjem je utvrđeno da se tužiljina parcela nalazi na potesu ''BB'', tako što svojom zapadnom, severnom i većim delom istočnom stranom, se graniči sa gradskim grobljem ''BB'', a sa južne strane sa magistralnim putem Aranđelovac – Topola, dok se na severozapadnom delu parcele, a prema granici sa k.p. br. .. KO ... i k.p. br. .. KO ..., nalazi desetak izgrađenih spomenika u čijoj blizini, sa južne strane je izgrađen asfaltni put širine oko 3 metra, dužine oko 54,5 m, koji prelazi preko k.p. .. . Put počinje od ulaza u groblje, odnosno od kapele i služi za prevoz umrlih od kapele do grobnih mesta na novom delu groblja. Prema nalazu veštaka groblje zauzima predmetnu parcelu tužilje u površini od 264 m2, a ukupna vrednost zauzetog zemljišta iznosi 22.525,27 evra.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje postojanja zauzeća njene kat.parcele od strane tuženog i za činidbu, predaju tužilji u posed zauzetog dela njene parcele u merama i granicama utvrđenim veštačenjem, usvojio, a odbio tužbeni zahtev za isplatu protivvrednosti zauzetog zemljišta u iznosu od 23.525,27 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajućom kamatom, kao neosnovan, primenom odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je zaključio da tužilja, kao vlasnik ima pravo na vraćanje svoje stvari koja se nalazi u faktičkoj vlasti tuženog, ali da na osnovu te odredbe Zakona, nije ovlašćena da traži isplatu protivvrednosti nepokretnosti.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu u delu za činidbu, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje i tuženog obavezao da joj isplati protivvrednost zauzetog zemljišta u iznosu od 23.525,27 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajućom kamatom, a odbio tužbeni zahtev tužilje za predaju u državinu zauzetog dela njene parcele od strane tuženog, kao neosnovan, polazeći od činjenice da je zauzeti deo tužiljine parcele priveden nameni, tako da se na njemu nalaze grobna mesta pokojnika, a da razlozi pijeteta – poštovanja prema pokojnicima ne dozvoljavaju da se njihovi posmrtni ostaci otkopavaju i prenose, bez javnog interesa utvrđenog u posebnoj zakonskoj proceduri, odnosno iz razloga posebno regulisanih zakonom. Pošto tuženi nije dokazao da je sporni deo zemljišta eksproprisao od tužilje i da ga je oduzeo iz njenog poseda u zakonom propisanom postupku, niti da je za oduzeti deo isplatio tržišnu naknadu, drugostepeni sud je, primenom odredbe člana 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije i člana 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, tuženog obavezao da tužilji isplati protivvrednost zemljišta koje je tužilji zauzeo.
Međutim, pri odlučivanju pobijanim delom presude, drugostepni sud nije imao u vidu da je odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku, propisano da drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.
U konkretnom slučaju, tužilja je iz istog činjeničnog stanja i pravnog osnova istakla dva tužbena zahteva za činidbu, tako što je, primarnim tužbenim zahtevom tražila predaju u posed dela svoje parcele koji je tuženi zauzeo izgradnjom groblja, a drugim (eventualnim) zahtevom je tražila isplatu protivvrednosti zauzetog zemljišta. Pošto se radi o zahtevima koji se međusobno isključuju i pošto je tužilja odredila redosled odlučivanja o njima, sledi da je, u situaciji usvajanja primarnog tužbenog zahteva tužilje, odlučivanje o sekundarnom (eventualnom) tužbenom zahtevu, bespredmetno, jer bi sud o njemu bio dužan da odluči samo onda kada nađe da je primarni tužbeni zahtev neosnovan. Međutim, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje za isplatu protivvrednosti zauzetog zemljišta u iznosu od 23.525,27 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom, odbio jer je zaključio da je neosnovan, pa je drugostepeni sud, usvajanjem tog tužbenog zahteva tužilje preinačio prvostepenu presudu na štetu stranke koja se žalila, u ovom slučaju tuženog koji je jedini izjavio žalbu i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju revident osnovano u reviziji ukazuje.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je drugostepenu presudu, u pobijanom delu, ukinuo, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.
U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, da bi imao mogućnost da o žalbi tuženog donese novu i zakonitu odluku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
