Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у преиначујућем делу којом је усвојен тужбени захтев тужиље, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је доставила одговор на ревизију туженог.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу, у смислу одредбе члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Међутим, у поступку пред другостепеним судом је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. истог Закона, јер другостепени суд није применио одредбу члана 395. Закона о парничном поступку, а то је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. На битну повреду поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, учињену у поступку преддругостепеним судом, ревидент основано у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је власник к.п. бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., у површини од 1.11.50 ха, а та парцела граничи се са к.п. бр. .. уписаној у ЛН .. КО ..., чији власник је Република Србија, а корисник тужени. Вештачењем је утврђено да се тужиљина парцела налази на потесу ''ББ'', тако што својом западном, северном и већим делом источном страном, се граничи са градским гробљем ''ББ'', а са јужне стране са магистралним путем Аранђеловац – Топола, док се на северозападном делу парцеле, а према граници са к.п. бр. .. КО ... и к.п. бр. .. КО ..., налази десетак изграђених споменика у чијој близини, са јужне стране је изграђен асфалтни пут ширине око 3 метра, дужине око 54,5 м, који прелази преко к.п. .. . Пут почиње од улаза у гробље, односно од капеле и служи за превоз умрлих од капеле до гробних места на новом делу гробља. Према налазу вештака гробље заузима предметну парцелу тужиље у површини од 264 м2, а укупна вредност заузетог земљишта износи 22.525,27 евра.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље за утврђење постојања заузећа њене кат.парцеле од стране туженог и за чинидбу, предају тужиљи у посед заузетог дела њене парцеле у мерама и границама утврђеним вештачењем, усвојио, а одбио тужбени захтев за исплату противвредности заузетог земљишта у износу од 23.525,27 евра у динарској противвредности, са припадајућом каматом, као неоснован, применом одредбе члана 37. Закона о основама својинскоправних односа, јер је закључио да тужиља, као власник има право на враћање своје ствари која се налази у фактичкој власти туженог, али да на основу те одредбе Закона, није овлашћена да тражи исплату противвредности непокретности.

Другостепени суд је, одлучујући о жалби туженог преиначио првостепену пресуду у делу за чинидбу, тако што је усвојио тужбени захтев тужиље и туженог обавезао да јој исплати противвредност заузетог земљишта у износу од 23.525,27 евра у динарској противвредности, са припадајућом каматом, а одбио тужбени захтев тужиље за предају у државину заузетог дела њене парцеле од стране туженог, као неоснован, полазећи од чињенице да је заузети део тужиљине парцеле приведен намени, тако да се на њему налазе гробна места покојника, а да разлози пијетета – поштовања према покојницима не дозвољавају да се њихови посмртни остаци откопавају и преносе, без јавног интереса утврђеног у посебној законској процедури, односно из разлога посебно регулисаних законом. Пошто тужени није доказао да је спорни део земљишта експроприсао од тужиље и да га је одузео из њеног поседа у законом прописаном поступку, нити да је за одузети део исплатио тржишну накнаду, другостепени суд је, применом одредбе члана 58. став 1. и 2. Устава Републике Србије и члана 3. Закона о основама својинско-правних односа, туженог обавезао да тужиљи исплати противвредност земљишта које је тужиљи заузео.

Међутим, при одлучивању побијаним делом пресуде, другостепни суд није имао у виду да је одредбом члана 395. Закона о парничном поступку, прописано да другостепени суд не може да преиначи пресуду на штету странке која се жалила, ако је само она изјавила жалбу.

У конкретном случају, тужиља је из истог чињеничног стања и правног основа истакла два тужбена захтева за чинидбу, тако што је, примарним тужбеним захтевом тражила предају у посед дела своје парцеле који је тужени заузео изградњом гробља, а другим (евентуалним) захтевом је тражила исплату противвредности заузетог земљишта. Пошто се ради о захтевима који се међусобно искључују и пошто је тужиља одредила редослед одлучивања о њима, следи да је, у ситуацији усвајања примарног тужбеног захтева тужиље, одлучивање о секундарном (евентуалном) тужбеном захтеву, беспредметно, јер би суд о њему био дужан да одлучи само онда када нађе да је примарни тужбени захтев неоснован. Међутим, првостепени суд је тужбени захтев тужиље за исплату противвредности заузетог земљишта у износу од 23.525,27 евра у динарској противвредности са припадајућом каматом, одбио јер је закључио да је неоснован, па је другостепени суд, усвајањем тог тужбеног захтева тужиље преиначио првостепену пресуду на штету странке која се жалила, у овом случају туженог који је једини изјавио жалбу и тако учинио битну повреду одредаба парничног поступка на коју ревидент основано у ревизији указује.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је другостепену пресуду, у побијаном делу, укинуо, а укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер зависи од његовог исхода, у смислу члана 163. став 4. Закона о парничном поступку.

У поновном поступку, потребно је да другостепени суд отклони учињену битну повреду одредаба парничног поступка, да би имао могућност да о жалби туженог донесе нову и закониту одлуку.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као изреци донео применом одредбе члана 415. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић