U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Obrenović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/19 od 05.11.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 15.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/19 od 05.11.2019. godine, prvog stava izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P 238/17 (2016) od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženoj da je tužilac vlasnik nepokretnosti, i to katastarske parcele .. njiva prve klase površine 58,94 ari sa 2954/5837 delova, katastarske parcele .. njiva prve klase površine 50,87 ari sa 4269/5300 delova i katastarske parcele .. njiva prve klase površine 76,96 ari sa 5979/7724 delova, sve upisano u LN .. KO ..., što je tužena dužna da trpi, prizna i dozvoli upis prava svojine tužiocu u katastar nepokretnosti u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, što ukoliko ne učini ova presuda će služiti tužiocu u navedene svrhe. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 403.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je BB iz ... da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 82.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da isplati iznos od 82.500,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1207/19 od 05.11.2019. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Požarevcu P 238/17 (2016) od 13.12.2018. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem i četvrtom izreke presude Višeg suda u Požarevcu P 238/17 (2016) od 13.12.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba BB iz ... u delu u kom je izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Požarevcu P 238/17 (2016) od 13.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. na koju se tuženi u reviziji paušalo poziva. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija ne može da se izjavi, saglasno odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad DP „Centar za živinarstvo“ iz Požarevca, rešenjem Trgovinskog suda u Požarevcu St.br. 1117/05 od 22.11.2001. godine otvoren je postupak stečaja. U tom postupku, dana 08.07.2005. godine zastupnik ovde tužene Republike Srbije podneo je prijavu za izlučenje iz stečajne mase određenih nepokretnosti, koja je dopunjena dana 24.10.2005. godine. Dana 26.07.2005. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju iz Požarevca, koga je zastupao stečajni upravnik, sa kupcima tužiocem AA i neparničarem BB, (tužioca sa 80% i BB sa 20%), koji je overen pred Opštinskim sudom u Požarevcu Ov ../05, a nakon toga i aneks ovog ugovora overen pod brojem Ov ../05 od 30.09.2005. godine. Predmet ugovora je pokretna i nepokretna imovina DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju, među kojom su i katastarske parcele koje su predmet spora. Tužiocu i BB, kao kupcima predata je u državinu celokupna pokretna i nepokretna imovina po ugovoru o kupoprodaji od 26.07.2005. godine koja se odnosi na objekte, zemljište, opremu i inventar, o čemu je sačinjen zapisnik o izvršenoj primopredaji zemljišta od 30.09.2015. godine. Između tužioca i BB, zaključen je sporazum o fizičkoj deobi, overen pod brojem Ov ../06 od 10.05.2006. godine i aneks tog sporazuma, overen pod Ov brojem ../12 od 25.12.2012. godine, pa su tužiocu na osnovu aneksa pripale katastarske parcele .., .. i .. sa udelima kao u postavljenom tužbenom zahtevu.

Pred Trgovinskim sudom u Požarevcu vođena je parnica P 1160/07 po tužbi Republike Srbije, protiv DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju, tužioca AA i BB, radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretne i pokretne imovine DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju iz Požarevca Ov broj ../05 i aneksa tog ugovora Ov broj ../05, u kom postupku je tužbeni zahtev odbijen. Ova presuda je potvrđena presudom Višeg Trgovinskog suda Pž 1390/20096 od 30.07.2009. godine, a presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev 290/10 od 30.09.2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca Republike Srbije izjavljena protiv navedene presude Višeg Trgovinskog suda u Beogradu. U tom postupku je utvrđeno da navedeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i aneks tog ugovora nisu ništavi, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer je prodaja izvršena po odredbama Zakona o stečajnom postupku, kao nepokretna imovina stečajnog dužnika, koji propisuje drugačiju sankciju za zaključenje ugovora kojim je neovlašćeno otuđena stvar izlučnog poverioca, koji prema odredbi člana 37. stav 4. Zakona o stečajnom postupku stiče obligaciono pravno potraživanje tržišne vrednosti stvari koju je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev i utvrdili pravo svojine tužioca na nepokretnostima koje su predmet spora.

U konkretnom slučaju, tužilac je na originaran način, u smislu odredbe člana 110. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/07 i 85/05), stekao pravo svojine na parcelama koje su predmet spora, a ugovor koji su zaključili tužilac i BB kao kupci, sa DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju je punovažan pravni posao, obzirom da je u pravnosnažno okončanom postupku odbijen tužbeni zahtev ovde tužene Republike Srbije za utvrđenje ništavosti ugovora na osnovu koga je tužilac stekao pravo svojine na nepokretnostima koje su predmet spora u ovoj parnici.

Neosnovani su navodi u reviziji tužene da na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog između tužioca i BB, kao kupaca i DP „Centar za živinarstvo“ u stečaju, tužilac nije stekao pravo svojine na predmetnim nepokretnostima-katastarskim parcelama, jer stečajni dužnik nije bio vlasnik istih, te da predmet prodaje nije bilo zemljište koje je svojina Republike Srbije, već samo objekti prodavca, pa je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da se kupovinom u stečajnom postupku stiče svojina na originarni način, nezavisno od toga da li je prodavac vlasnik i da li je određena nepokretnost predmet ugovora.

Naime, tužilac je na osnovu punovažnog pravnog posla-ugovora o kupoprodaji nepokretnosti označene u ugovoru, a koje su predmet ovog spora postao vlasnik tih nepokretnosti. O punovažnosti tog ugovora i aneksa pravosnažno je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje njihove ništavosti u parnici Trgovinskog suda u Beogradu P 1160/07.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić