У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Браниславa Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Обреновић адвокат из ..., против тужене Републике Србије-Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужене која је изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1207/19 од 05.11.2019. године, у седници већа која је одржана дана 15.04.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1207/19 од 05.11.2019. године, првог става изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу П 238/17 (2016) од 13.12.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је према туженој да је тужилац власник непокретности, и то катастарске парцеле .. њива прве класе површине 58,94 ари са 2954/5837 делова, катастарске парцеле .. њива прве класе површине 50,87 ари са 4269/5300 делова и катастарске парцеле .. њива прве класе површине 76,96 ари са 5979/7724 делова, све уписано у ЛН .. КО ..., што је тужена дужна да трпи, призна и дозволи упис права својине тужиоцу у катастар непокретности у року од 15 дана по правноснажности пресуде, што уколико не учини ова пресуда ће служити тужиоцу у наведене сврхе. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцу износ од 403.100,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења. Ставом трећим изреке, обавезан је ББ из ... да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцу износ од 82.500,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, све са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом четвртим изреке је обавезана тужена да исплати износ од 82.500,00 динара на име накнаде трошкова парничног поступка, у року од 15 дана од дана правноснажности под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1207/19 од 05.11.2019. године ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Вишег суда у Пожаревцу П 238/17 (2016) од 13.12.2018. године у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке, укинуто је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем и четвртом изреке пресуде Вишег суда у Пожаревцу П 238/17 (2016) од 13.12.2018. године. Ставом трећим изреке, одбачена је као недозвољена жалба ББ из ... у делу у ком је изјављена против става првог изреке пресуде Вишег суда у Пожаревцу П 238/17 (2016) од 13.12.2018. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 са изменама и допунама), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности. Није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. на коју се тужени у ревизији паушало позива. Због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП ревизија не може да се изјави, сагласно одредби члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, над ДП „Центар за живинарство“ из Пожаревца, решењем Трговинског суда у Пожаревцу Ст.бр. 1117/05 од 22.11.2001. године отворен је поступак стечаја. У том поступку, дана 08.07.2005. године заступник овде тужене Републике Србије поднео је пријаву за излучење из стечајне масе одређених непокретности, која је допуњена дана 24.10.2005. године. Дана 26.07.2005. године закључен је уговор о купопродаји непокретне и покретне имовине стечајног дужника ДП „Центар за живинарство“ у стечају из Пожаревца, кога је заступао стечајни управник, са купцима тужиоцем АА и непарничарем ББ, (тужиоца са 80% и ББ са 20%), који је оверен пред Општинским судом у Пожаревцу Ов ../05, а након тога и анекс овог уговора оверен под бројем Ов ../05 од 30.09.2005. године. Предмет уговора је покретна и непокретна имовина ДП „Центар за живинарство“ у стечају, међу којом су и катастарске парцеле које су предмет спора. Тужиоцу и ББ, као купцима предата је у државину целокупна покретна и непокретна имовина по уговору о купопродаји од 26.07.2005. године која се односи на објекте, земљиште, опрему и инвентар, о чему је сачињен записник о извршеној примопредаји земљишта од 30.09.2015. године. Између тужиоца и ББ, закључен је споразум о физичкој деоби, оверен под бројем Ов ../06 од 10.05.2006. године и анекс тог споразума, оверен под Ов бројем ../12 од 25.12.2012. године, па су тужиоцу на основу анекса припале катастарске парцеле .., .. и .. са уделима као у постављеном тужбеном захтеву.

Пред Трговинским судом у Пожаревцу вођена је парница П 1160/07 по тужби Републике Србије, против ДП „Центар за живинарство“ у стечају, тужиоца АА и ББ, ради утврђења ништавости уговора о купопродаји непокретне и покретне имовине ДП „Центар за живинарство“ у стечају из Пожаревца Ов број ../05 и анекса тог уговора Ов број ../05, у ком поступку је тужбени захтев одбијен. Ова пресуда је потврђена пресудом Вишег Трговинског суда Пж 1390/20096 од 30.07.2009. године, а пресудом Врховног касационог суда Прев 290/10 од 30.09.2010. године одбијена је као неоснована ревизија тужиоца Републике Србије изјављена против наведене пресуде Вишег Трговинског суда у Београду. У том поступку је утврђено да наведени уговор о купопродаји непокретности и анекс тог уговора нису ништави, у смислу одредбе члана 103. Закона о облигационим односима, јер је продаја извршена по одредбама Закона о стечајном поступку, као непокретна имовина стечајног дужника, који прописује другачију санкцију за закључење уговора којим је неовлашћено отуђена ствар излучног повериоца, који према одредби члана 37. став 4. Закона о стечајном поступку стиче облигационо правно потраживање тржишне вредности ствари коју је стечајни дужник неовлашћено отуђио.

На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови усвојили тужбени захтев и утврдили право својине тужиоца на непокретностима које су предмет спора.

У конкретном случају, тужилац је на оригинаран начин, у смислу одредбе члана 110. Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС“, бр. 84/07 и 85/05), стекао право својине на парцелама које су предмет спора, а уговор који су закључили тужилац и ББ као купци, са ДП „Центар за живинарство“ у стечају је пуноважан правни посао, обзиром да је у правноснажно окончаном поступку одбијен тужбени захтев овде тужене Републике Србије за утврђење ништавости уговора на основу кога је тужилац стекао право својине на непокретностима које су предмет спора у овој парници.

Неосновани су наводи у ревизији тужене да на основу уговора о купопродаји закљученог између тужиоца и ББ, као купаца и ДП „Центар за живинарство“ у стечају, тужилац није стекао право својине на предметним непокретностима-катастарским парцелама, јер стечајни дужник није био власник истих, те да предмет продаје није било земљиште које је својина Републике Србије, већ само објекти продавца, па је погрешно становиште нижестепених судова да се куповином у стечајном поступку стиче својина на оригинарни начин, независно од тога да ли је продавац власник и да ли је одређена непокретност предмет уговора.

Наиме, тужилац је на основу пуноважног правног посла-уговора о купопродаји непокретности означене у уговору, а које су предмет овог спора постао власник тих непокретности. О пуноважности тог уговора и анекса правоснажно је одлучено одбијањем тужбеног захтева за утврђење њихове ништавости у парници Трговинског суда у Београду П 1160/07.

Са изнетих разлога, сагласно одредби члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић