Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom preinačena je prvostepena presuda utoliko što je obavezan tuženi da solidarno sa JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u vidu pretrpljenog fizičkog bola i straha (koju je tužilac preteo na taj način što je krećući se trotoarom desnom nogom upao u šaht i zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma proksimalnog članka palca desnog stopala), u iznosima utvrđenim pravnosnažnom presudom donetom u postupku povodom istog štetnog događaja protiv JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad. Ovo zbog toga što u konkretnom slučaju postoji i odgovornost tuženog za štetni događaj u smislu odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, koje delatnosti, između ostalih, obuhvataju održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima, a koja obaveza kao i druge komunalne delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa spadaju u nadležnost tuženog Grada i nakon što su poverene nekom javnom preduzeću.

Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Pobijanom odlukom odlučeno je uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, a revizijom tužioca se ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva u cilju osporavanja ispunjenosti procesnih uslova za preinačenje prvostepene presude u pogledu solidarnog obavezivanja tuženog na naknadu štete sa JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovana presuda drugostepenog suda i navode iznete u reviziji tužioca, pa je ustanovio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sledom čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.05.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 190.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić