Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Правноснажном пресудом преиначена је првостепена пресуда утолико што је обавезан тужени да солидарно са ЈКП „Водовод и канализација“ Нови Сад тужиоцу накнади нематеријалну штету у виду претрпљеног физичког бола и страха (коју је тужилац претео на тај начин што је крећући се тротоаром десном ногом упао у шахт и задобио тешку телесну повреду у виду прелома проксималног чланка палца десног стопала), у износима утврђеним правноснажном пресудом донетом у поступку поводом истог штетног догађаја против ЈКП „Водовод и канализација“ Нови Сад. Ово због тога што у конкретном случају постоји и одговорност туженог за штетни догађај у смислу одредби Закона о комуналним делатностима, које делатности, између осталих, обухватају одржавање улица и путева у градовима и другим насељима, а која обавеза као и друге комуналне делатности као делатности од општег интереса спадају у надлежност туженог Града и након што су поверене неком јавном предузећу.

Примена института изузетне дозвољености ревизије је резервисана за питања из домена примене материјалног права. Побијаном одлуком одлучено је уз адекватну примену одредаба материјалног права, а ревизијом тужиоца се указује на прекорачење тужбеног захтева у циљу оспоравања испуњености процесних услова за преиначење првостепене пресуде у погледу солидарног обавезивања туженог на накнаду штете са ЈКП „Водовод и канализација“ Нови Сад, што нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

С обзиром на изнето, Врховни касациони суд је размотрио правне разлоге на којима је заснована пресуда другостепеног суда и наводе изнете у ревизији тужиоца, па је установио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, следом чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези одредбе члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.05.2017. године. Вредност предмета спора је 190.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе у смислу одредби члана 468. ЗПП, то се ради о спору мале вредности у којем против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП. У споровима мале вредности дозвољеност ревизије се не цени према одредби члана 13. став 1. тач. 2. и 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 55/14), односно новелираној одредби члана 403. став 2. тачке 2. и 3. ЗПП, па преиначење првостепене пресуде од стране другостепеног суда није од утицаја на дозвољеност изјављене ревизије.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић